ПЕСМЕ

СЕМЕНА ЧИСТОГ ОГЊА

Ембрион сам у скуту облака,
данас су топлији од очевог огњишта,
над њима се њише  двострука дуга и грли ме.
Созерцавам унутрашње крвоточне судове
Галаксије и маглине Премеравања –
оне сеју семена чистог огња Брамана...

 
КАДА ГОСПОД РАЗЛИВА ВОДЕ
ПО НОВЕМБАРСКИМ АКВАРЕЛИМА

Данас планина има много ногу,
креће се на прстима, бледо плаво јој се
прелива у плаветнило неба,
милује га, слива се са њим као
беба на мајчиним грудима, као вода,
разливена преко блаженог цртежа
Господа – сладостно протегнута
огромна древна мачка  у новембарској
обојеној измаглици. Очи ми усхићено
пију благодат и тиха мала песма
носи ме онострано од Премеравања.

АЛХЕМИЈСКА СВАДБА ЛЕТА

Река је невеста, што је повела за руке
безброј одојчади (рођених
превремено)
младожењи-океану – за алхемијску
свадбу и за благу смрт.
Небо је венчани прстен
претходних врелина,
звезде – воштанице за опраштање,
зрикавци – девери, лишће на
дрвећу су златни пендари
невесте, који чезну да постану
блато, и прст и глина у рукама
Грнчара, а ја сам бамбусово стабло,
које просто тихо дише.

ВРХОВИ КРИЈУ ОБЛИКЕ ЖЕНЕ АТЛАНТА

Ветар је заљубљени мушкарац, који грли
овалне превоје врхова –
меке форме жене атланта, са надом
да пробуди женственост. Узалуд,
узалуд је, хиљадама година она је
Једно са планином и  Дух...
Излазак је – еманације Сунца.
спиралних облика са бојом дуге, пулсирајући се
сакупљају у мојим очима и продужавају трепавице
до бескрајних нотних линја, по којима
ангелогласна музика долази до реке
грчевито, реч је огањ и смирује се –
мачка Бастет је у миру на облацима –
утроба за Сједињење  са Творцем.

 
СОЗЕРЦАВАЊЕ ИЗМЕЂУ ДВА ГУТЉАЈА ВАЗДУХА

У плаветном пространству
међу пливајућим мислима
и дубоким удисајима
нежне ноте полако ме
р
а
з
л
и
в
а
ј
у
у мале водене молекуле...
Атоми су ми ноте-ембриони,
речи – несавршене
и излишне, и сазнајем –
само Бог је опипљив између
два дубока удисаја...