Iz rukopisa

Зоран Спасојевић

КРАТКЕ ПРИЧЕ

ВИДИК

Господин Петровић већ тридесет година живи сам и по том питању не би ништа мењао.
Господин Петровић тридесет година тражи добар посао и труди се да одржи позитиван поглед.
Господин Петровић тридесет година ноћу пуши у кревету и користи исти душек на надувавање.
Господин Петровић је за тридесет година успео да набави тридесет књига кувара.
Господин Петровић једе над судопером. За тридесет година променио их је пет. Са ове нове, убеђен је, пружа се најлепши видик.

ЧОВЕК КОЈИ СЕ НЕ ДА

Овај нови човек кога су посадили овде на тргу, примио се. Упркос асфалту, бетону и челику расте и развија се. Ма, разбија све живо око себе: обратите пажњу на пукотину у бетонској клупи. Погледајте га, једини је усправан у читавом блоку. Кад стојите поред њега, осећа се струјање енергије.
Ако вам се учини да је дошло до пропасти света, само помислите на овог човека.

ПУТОКАЗ

У Париз сам стигао предвече. Нисам имао никаквих обавеза. И шта ћу, куд ћу – него у куплерај.
Изашао сам из хотела и кренуо насумице на једну страну, решен да неког  упитам за пут. Долази ми у сусрет елегантна старија госпођа са псетанцетом. По савету пријатеља обраћам се на француском: „Извините госпођо, да ли знате где је куплерај?“ Она ме одмери од главе до пете и рече: „Знам“. И продужи. 
Зауставим једног пролазника и преформулишем питање: „Извините господине, можете ли ми показати како да се домогнем куплераја?”
„Наравно, господине. Идите овом улицом. Када дођете до краја, видећете споменик са једним идиотом на коњу. Скрените лево и прва улица десно”.

ЧИМЕ СЕ БАВИМ

Волим да се возим јавним градским превозом. Због тога готово никад не возим кола у граду. Избегавам и такси, ако могу. Некад користим аутобус, некад трамвај. Највише волим метро око шест сати по подне. Метро с невероватном количином људи у њима, с гроздовима људи. Онако, згужваних и знојавих. Само врата се затварају по пет минута. Враћамо се с посла. Идемо кући достојанствено: како приличи људима. Један другоме на глави.

ДАМА СА ПСЕТАНЦЕТОМ

Једном сам тако шетајући парком срео даму са псетанцетом у наручју.
„Добар дан“,  рекох. „Срећан пас.“
„Парализован је, господине“, рече дама и пригрли псетанце.

nazad