Istočno od Kavkaza
Postoji mesto na kojem zaboraviš svu prošlost
A budućnost te nimalo ne brine –
Zapisano je na pergameni Astu

Svet je svakim danom sve više tonuo u krv i tminu,
A moj život postajao je sve manje radostan.

Pobegla sam od ljudi i nisam čula ništa drugo
Osim glasova mudraca
Što su me ispunjavali iskrenom nadom.
Bila sam zaokupljena samo jednim ciljem –
Sutra ću ga pronaći,
To mesto

ASKETA

Utolio je žed i promrmljao reči zahvalnosti
Prešao mokrim dlanovima preko lica
Uzeo koru tikve Napunio je vodom i odneo svojoj mazgi

Tamo na Drugoj strani
Bačena je kocka
Čula se psovka, a zatim prigušeni smeh.

Njega istorija nije doticala
Ni pobednici, ni poraženi
Ostao je u pećini

RAZGLEDNICA IZ TRABZONA

Na divanu sedi žena
Sa oblinama hinduske boginje
Pred njom kleče dva muškarca

NATPIS PRED KAPIJOM MRTVOG GRADA

Narod Nebeski obavesti, putniče,
Ovdje da ležimo mrtvi
Jer tako je glasila domovine zapoved