Iz novih knjiga

Miloš Živanić

KRUNISANJE TAME

(„SKC“, Kragujevac, 2015)

ŠTRAJK

— Svaki mir je osuđen na prokletstvo — reče Belfegor i nastavi: — Večno nek je proklet onaj ko stane pred vratima pakla i ne otvori ih za sve ljude! Danas imate pred sobom ovaj izuzetan primerak šahovske garniture. Na njoj je odigrana jedna od najpoznatijih partija. Na našu žalost, završena je nepravednim remijem. Nije da ja imam nešto lično protiv nepravde, ali je ovde ona učinjena prema nama! Jedini pravedan ishod bi bio masakriranje ishoda! Ako je remi, gde su mrtvi kraljevi, muslimani i hrišćani?! Znate li kolika će biti dugačka kolona ljudi ako se ratovi budu stalno prekidali? Jeste, u pravu je Lucifer kada skromno kaže daje on suviše mali demon za tolika njihova usta.Ješće oni jedni druge, lepo kaže Lilit. Ni to nije lepo. Zar će ljudi postati veći demoni od nas, pa nas ostaviti gladne?! Ako se usprave tako što će svaki čovek praviti sledećem čoveku lopovske merdevine, eto njih i do nas. Zar treba da se slože i ovaj put naprave Mamonsku kulu?!
Iz ugla prostorije se čulo otegnuto zavijanje ćopavog vuka.
— Nisi u pravu, Mamone. Neće je praviti tebi u čast, nego sebi u slast! Poješće te, dobri Mamone! — reče Belfegor i pogleda po prisutnima. — Ti, Lilit, na primer. Hoćeš li da vezeš goblene i kuvaš ručak nekom tamo Direru? Da mu gajiš decu i da zapostaviš svoju karijeru?

• Do đavola, Belfegore, zar me takvom vidiš? Pa, on ima samo jedan! — bunila se Lilit.
• Znam, draga, sve znam. Nismo mi leglo tek tamo neke prljavštine. Mi smo kanalizacija puna užeglih ljudskih duša i ne trebaju nam ti što bi samo sa jednom, pa još da budu i vernici, da paze na časovima, jedu svoju užinu i ne dolaze po repete... — kreveljio se Belfegor.
• Slabići — dodao je i zarežao: — Dole Dante!
• Dole Dante! Dole Dante! — odjekivalo je prostorijom od glasova učesnika aukcije.

Staljin je uzbuđeno tapšao Hitlera po leđima.

• Imamo naslednika, druže! — rekao je veselo.
• Misliš... ja imam naslednika. Rogati ima stila. Zrači kao ja u mladim danima — reče Hitler setno.

Osim tebe, Karle, još neko je ćutao. Nije to bio Mamon... I on je zavijao iz sveg glasa. U pitanju je bio onaj koji ima previše oblika, a večno traga za savršenim... Savršenim načinom da obori zakon o spojenim sudovima. Onaj u čijim grudima teče večna Tama, spremna da zadoji tuđeg prvenca, jedan Svet ljudi... Progovorio je onaj koji se odaziva na ime Satana, a ne ljuti se ni na ime Ideologija, Jači pol i lepši pol, Čista krv — čist Obraz...
— Slušam te, Belfegore. Lepo pričaš... kad si u velikoj nuždi. Koliko mogu da vidim i ovaj put si u fekalijama do guše — reče Satana.
Lilit se zacenila od smeha slušajući glavnog demona. Belfegor se, takode, nervozno smejuckao. Kada je prošao prvi talas osmeha kod prisutnih, u sali za aukcije se jedino čulo još Belzebubovo dosadno zujanje.
— Čini mi se da mi ukazujete manje poštovanje, nego samima
sebi — reče Satana.
Lucifer je kao ozaren skočio sa stolice i viknuo:

• To nije istina, milosrdni!
• Poznata mi je tvoja skromnost, lepi. Sačekaj dodelu medalja na konačnom kraju. Ako budeš prvi. Ako... — naglasio je Satana. — ...budeš prvi, verujem da ćeš skroman, kakav nesumnjivo jesi, podeliti sa nama sve zasluge za Tamu nad Svetom. U tom slučaju, ja ću ti dati moj presto. Šta misliš o toj ponudi?
• Ko deli medalje? — otelo se Luciferu.
• Onaj ko uvek i pravi medalje. Ja — reče Satana.
• Znao sam — tiho je promrmljao Lucifer dok se vraćao na svoje mesto pored Lilit.
• Nisam te čuo dobro zbog ovog Belfegorovog podrepaša, koji dok pričam samo zuji okolo kao muva koja želi ostati bez glave. Ili budi manje skromnog glasa dok pričaš iza leda ili neka mi neko donese muvalicu da mogu demone da čujem kako treba — reče Satana.
• Evo, ja ću privesti gada! — podigao se Zozef Fuše, Napoleonov ministar policije.

Ponizni moj, bolje bi ti bilo da sedneš na svoje mesto. Ti bi bio ljubavni glasnik i Onog čije ime neću ni da pomenem. Uhapsio bi i mene! Još ako bi se Petar najeo olova iz musketa, a vrata kapije ostanu taman toliko otvorena da se jedan pacovčić provuče u raj... Ne brini, Belzebubu ne zuji više u ušima — reče Satana nakon što je bolje oslušnuo.
Gospodar muva se sakrio u Belfegorovu zadnjicu i tamo se primirio. Nije se usudio ni da trepne, toliko se bojao da ne izazove Satanin gnev.
—           Nego, Lucifere... Voleo bih da ponoviš ono što malopre nisam mogao čuti — reče Satana.
Lucifer je ustao i oborio glavu pred glavnim demonom.

• Rekao sam daje tvoja ponuda velikodušna, ali da ja nisam jedan od tih koji bi hteli tvoj presto za sebe — promrmljao je.
• Glasnije, Lucifere. Bez ikakve bojazni raširi krila skromnosti. Hajde, sad onako kako sam te učio — reče Satana.
• Ja sam samo jedan mali demon, koji još mora da pada da bi naučio da leti — izgovorio je Lucifer pocrvenevši u licu od stida.
• Tačno tako. Možeš sad sesti. Ima li još neko neku pametnu ideju? — reče Satana i pogleda po prisutnima.

Lilit je blago pritisnula noktima Luciferovu šaku i prošaputala:

• Nije još vreme, ljubavi.
• Možda ti, glavna konkubino Tame? — upitao je Satana, kome osim ljudi ni demoni nisu mogli da promaknu.
• Štrajk! — izvalila je Lilit kao iz topa.
• Čiji štrajk? — zagrmeo je iznenađeni Satana.
• Tvoj i nas demona. Ljudske duše su toliko pojeftinile u poslednje vreme da ih i direktori preduzeća mogu kupiti. I umetnici su počeli da kupuju svoju umetnost. Plaća se objavljivanje knjiga, glasovi na izborima...
• Kakvim sad izborima?! Od kada neko može birati ljude osim mene? — nije mogao da se načudi Satana.
• Pa, vođe kažu daje to ljudsko pravo... — pokušala je Lilit da nastavi.
• Koje, bre, sad vođe?! Misliš, u kanalizaciji ja, a tamo negde, nije da me interesuje gde, Onaj?! — nije se smirivao Satana.
• Jedino što sam razumela, iz onoga što procvile dok im je jezik u mojoj zadnjici, je da se pozivaju na Onog, a u stvari misle na tebe. Predobri naš gospodaru, ljudi su spustili svojim dušama toliko nisku cenu da tvojoj berzi preti kolaps — zabrinuto reče Lilit.
• Kako to misliš? Zar nije još uvek jedna gnjida jednako jedna duša za nas? — upita Satana.

Osećanja straha i besa su se preplitala u drhtanju glasa koji je izašao iz njega:

• Nisam bio obavešten...
• Ljudi nas više ne mogu prepoznati od šume drugih ljudi koji im kupuju duše. Otimaju nam posao... hleb. Ostaćemo gladni ako se tako nastavi. Jedino da stupimo u štrajk upozorenja — reče Lilit.
• Da zaustavim ratove, silovanja, narkomaniju, mila mi ubistva sekirom na spavanju?! To sve što si mi ispričala je krajnje nekorektno i nelegitimno prema nama.
• Ne, milostivi. Možemo obaviti ratove diplomatijom, silovanja inflitrirati u psihu, poroke u neophodne, a ubistva... pa, pustiti ih da sami sebi ubiju duh. Onda, pred potpunom kataklizmom, moliće nas da im pokupimo sve duše u jednu vreću. Iz te vreće spustićemo Tamu na one što, kojim čudom, preostanu — umiljavala se Lilit.
• Ne, bestidnice. To ne dolazi u obzir! Zaboravljaš na našu čast. Imam bolju ideju. Štrajk! Da, demoni, dobro ste čuli. Od danas štrajkujemo dok ljudi ne prestanu da rade naš posao. Obavićemo ratove diplomatijom, silovanja inflitrirati u psihu, poroke u neophodne i tako ih pustiti da samima sebi ubiju duh. Moliće nas na kolenima da ih primimo nazad — naslađivao se Satana.
• A ja, ja ću reći... — zamislio se i rekao: — Pretpostavljam da ću reći može, dobro mi došli, ali to sad nije bitno. Kad se završi aukcija igraćemo se žmurke. Nijedan čovek više ne srne da vas vidi onakve kakvi jeste. Neka se posle pitaju gde smo, ako nismo već u njima. Belfegore, nastavi!

nazad