Prevedena književnost

Alp Kara Kuš

Prvi put zapisana kirgiska bajka bake Alime

Jednom davno živeo je jedan starac sa svoja tri sina. U starčevom vrtu su cvali cvetovi raznih boja i takve lepote koja se retko viđala. Iznenada se desilo da su cvetovi počeli da nestaju dan za danom. Starac se duboko zamislio: "Ko li se to okomio na moje ljubljene cvetove?!". Rešio starac da postavi najstarijeg sina na stražu da bi uhvatili kradljivca. Ali negde oko pola noći san je pohodio najstarijeg sina i ujutro je opet jedan cvet nestao. Sledeće noći starac je poslao drugog sina naredivši mu da dobro otvori oči i uhvati lopova. Ali, i drugi sin je zaspao i ponovo je u jutarnjim časovima jedan cvetić nedostajao. Odluči starac da treće noći otpremi trećeg sina na stražu.

A treći sin, Abaj, bio je najspretniji od sviju. Tako je on sedeo na straži kad ga negde oko pola noći poče san opijati. Dohvati on nož, poseče prst na ruci i više nije mogao zaspati od bola. I ugleda kako leti ptica, neverovatne veličine i oblika. Ne dodirujući tlo ptica otrgnu jedan cvetak i odlete dalje. Abaj pojuri za njom.

Dugo je Abaj jurio za njom, kad se odjednom ptica sakri u veliku crnu rupu. Zapamti mladić to mesto i ujutro ispriča ocu o svojoj avanturi. Uze starac konopac i pohita sa sinovima ka tom mestu. A rupa je bila veoma tamna i duboka, dno joj se nije moglo nazreti. Zaveza starac prvoga sina konopcem oko struka i naredi mu da se spusti u rupu. Ali posle vrlo malo vremena počne stariji sin vikati da ga vrate nazad. Tada starac spusti drugog sina, ali ni on nije dugo izdržao.

Najmlađi sin, Abaj, reče: "Ako i ja budem vikao, nemojte me ni u kom slučaju vraćati nazad!" Krenu se Abaj spuštati u rupu, a ona tamna i strašna, te se i on uplaši i počne vikati, ali ga ne podigoše napolje. Spusti se on do dna, kad tamo odjednom zasija prelepa svetlost, takva kakvu on nikada nije video. Pohita on da traži veliku pticu. Nedugo zatim naiđe on na polje gde neki starac napasa kravu. Priđe ka njemu Abaj i progovori: "Vi, dedice izgledate umorno. Dajte, ja ću pričuvati vašu kravu, a vi idite i malo odmorite." Obradova se čiča, zahvali se Abaju i prileže da odahne.

Sede Abaj pored krave, kad niotkuda dotrča tigar. Poče se mladić boriti sa životinjom, dugo trajaše borba, ali Abaj ipak pobedi na kraju. Taman htede ubiti tigra kad on progovori čovečijim glasom: "Nemoj me ubiti, iščupaj jednu dlaku iz mojih brkova i kada ti bude nužna pomoć samo je zapali i ja ću se pojaviti." Tako se oni rastadoše i Abaj produži svojim putem.

Idući po jednoj stazi ugleda Abaj ptića koje je ispalo iz gnezda i nije moglo da odleti nazad. Sažali se mladić i pomože piletu da se vrati u gnezdo. Odjednom zaduva silan vetar i u gnezdo dolete mati ptića, a Abaj prepozna veliku pticu. Oseti ptica miris ljudskog mesa, brzo dograbi mladića i proguta ga. Tada ptić poče da plače i ispriča majci kako mu je Abaj pomogao. Ispljunu ptica Abaja i reče: "Ja sam Alp Kara Kuš. Hvala ti što si spasao moje dete, kada tebi bude potrebna pomoć samo zazviždi snažno dva puta i ja ću doleteti." Tako se oni rastadoše.

Produži Abaj dalje svojim putem. Išao je dugo, kad u jednoj bašti ugleda beli očev cvet. Priđe bliže i ugleda kako pored cveta sedi devojka u belom Ak-Bermet, koja mu reče: "Tiho, ne pravi buku junače ili ćeš probuditi velikog belog džina koji spava u beloj jurti." Ne posluša Abaj devojku nego dograbi diva, razbi ga o zemlju i uze cvetić i džinovo bogatstvo, a Ak-Bermet povede sa sobom i nastavi dalje put. Idući dalje ugleda mladić crvenog džina kako leži opijen mirisom crvenog cveta iz očeve bašte, a pored njega sedi devojka u crvenom Kizdarkan. Abaj pobedi i crvenog diva uzevši njegovo blago, devojku i cvet. Produži dalje i ugleda crnog džina usnulog od mirisa crnog cveta, a pored njega seđaše devojka u crnom Karaončok. Pobedi mladić i ovog diva i pokupi njegovo bogatstvo, devojku i cvet. Tako on pronađe sve cvetove iz očeve bašte i stade razmišljati kako da se podigne na površinu sa svim tim silnim blagom.

Tada se on priseti Alp Kara Kuša i zazviždi glasno dva puta, a ptica se stvori niotkuda. Zamoli je Abaj da bu pomogne da se izvuče iz jame. Zamisli se ptica i reče: "Potrebno mi je sedam kilograma mesa i šest kofa vode. Kada poletimo sedni mi za vrat, okrenem li glavu udesno moraš mi dati meso, a okrenem li ulevo moraš me napojiti vodom. Tako ću te vratiti gore za sedam dana." Poče Abaj da razmišlja gde da pronađe toliku količinu mesa. Seti se tigra, zapali dlaku koju je iščupao iz tigrovih brkova i velika životinja se pojavi u trenu. Donese mu tigar mesa i oprosti se od mladića. Prikupi Abaj sedam kilograma mesa, šest kofa vode, zlato, srebro i tri spašene lepotice, sede na Alp Kara Kuša i otpočeše dugi put. Leteli su dugo, a ako je ptica okretala glavu udesno Abaj joj davaše mesa, a ako okretaše glavu na drugu stranu mladić ju je pojio vodom.

Počeše da se približavaju izlazu iz rupe kada ptica zatraži još mesa. Abaj vide da mesa više nema, te odreza komad od svoje noge i dade ptici. U tom trenutku izleteše napolje. Zapita ga ptica: "Odakle ti ovo poslednje parče mesa, bilo je neobično ukusno?" Odgovori joj mladić da je to bilo parče sa njegove noge. Ptica se zvonko nasmeja, dunu snažno na njegovu nogu i rana se čudesno zaceli.

Tako se Abaj vratio kući sa svim cvetovima, osim onog što je ubrala ptica. Dade dve devojke braći, a sam se oženi poslednjom.

I živeli su oni dugo i srećno.
 

Đuro Kosanović (prevod sa ruskog na srpski)
Guljsina Murzabekova (prevod sa kirgiskog na ruski)

nazad