O knjigama

Žarko Milenković

ISKUŠAVANJE KRITIKE

(Miloje Dončić, Zvezdoslep. "Lestve", Kosovska Mitrovica, 2012) ­

O poeziji Miloja Dončića se malo piše srazmerno njenim umetničkim kvalitetima! Ali to nije ništa novo u književnom svetu! Obično je uvek tako, kada nešto zavređuje veću pažnju, ostaje skoro prećutano, tako da o poeziji Miloja Dončića imamo samo nekoliko prikaza i to mahom objavljenih kao recenzije u njegovim knjigama, ali nekog ozbiljnijeg rada o njegovoj poeziji zasada nema. I to je, donekle, razumljivo, jer njegova poezija iziskuje veliki napor pri sagledavanju svih karakteristika i osobenosti njenih. Gotovo je nemoguće izdvojiti pesmu o kojoj treba više kazivati, jer one sve kazuju mnogo, toliko da svog potencijalnog kritičara ostavljaju bez teksta. Iako se o njoj piše veoma malo, svako ko je bar jednom pročitao neku njegovu knjigu, shvatiće da o njoj ne treba puno pisati, jer ona govori o sebi sasvim dovoljno, čak i puno više nego što bi to neko rekao. Stoga, ona predstavlja svojevrstan izazov za kritiku, pošto i sama po sebi predstavlja kritiku, štaviše kritiku kritike.

Takva je i ova nova zbirka pesama Zvezdoslep.

Veliki nemački pesnik Helderlin u svojoj elegiji Hleb i vino postavio je čuveno pitanje: Čemu pesnici u oskudno vreme? U ovom oskudnom vremenu (da oskudnije ne može biti, čini nam se) u kome se oskudnost oseća ne samo u materijalnom, već pre svega u duhovnom, živi pesnik Miloje Dončić i tu svakovrsnu našu oskudnost svedoči svojom poezijom. Društveno angažovana, njegova poezija posvedočiće svačiju oskudnost (intelektualnu, moralnu…) i ogoliće svaku laž (kvaziintelektualnost, lažni moral, licemerstvo, nedoslednost…). Ona skida pozlatu sa svih idola i ogoljuje ih do srži. Njega zlo pod maskom ne može da prevari, on ga uvek prepozna i raskrinka, a što je najgore (po zlo, naravno) u pesmu stavi.

Na njegovoj oštrici su svi, nema povlašćenih, od političara, raznih aktivista, nevladinih organizacija, preko akademika, književnika, dodeljivača književnih nagrada i lauerata istih, sve do duhovnih vođa. Uzmimo kao primer pesmu Baždarnica koja glasi: Dekan i vladika/ na istom se parketu baždare,/ u noć potpisanu,/ za lentu praznu i mrtvu slavu,/ na indeksu otvorenom leptiri se pare. Ili Prizor sa sahrane patrijarha Pavla: Lepljivo podne od crnog saharina,/ brojčanik, sočivo i suzomer,/ zvučna vlaga u očima mitropoliranog pingvina. Kao i pesmu: Patuljasta perca u trci za Hrisovulju: Na tiganju hladnom u gorkome ulju, / cvrči orden, losos vreli,/ patuljasta perca patuljcima dodeljuju Hrisovulju.

I tu se spisak ovakvih kratkih, a mnogorečitih pesama ne završava, ovde ćemo navesti samo još nekoliko najinteresantnijih: Maturska haljina, Brnjak, Šešir sa rupom, Soba invalida, Krštenica za prvu Jugoslaviju, Vladin letak, Gračanici svetoj usamljenici i mnogih drugih u kojima su se na meti našli i pesnici kakvi su Vasko Popa i Miodrag Pavlović.

Dakle, ono što mnogi ne smeju da kažu tajno, on iznosi javno i to u formi pesme, tj. umetničkog dela trajne vrednosti, a sve skupa postižući neverovatan umetnički domet.

"Pesnik fenomen" (Dragomir Kostić) je u stvari pesnik fenomena koji se zove stvarnost i Dončić u njemu kao u začaranom krugu, obitava, tražeći načina da nas iz njega izvuče i gle čuda, nalazi ga i to u pesmi, stoga njegova poezija nije "događaj jezika" već uvek "jezik događaja".

U prestupnoj eri, u kojoj beli crnac jede belca crnog mora se naći izlaz da svi ne postanemo crnci i ne pojedemo sami sebe. Pesnik se pita: Hoće li ikada crni vrisnuti budilnik? I probuditi nas iz sna u koji smo zlom magijom uspavani. Dončićeve pesme su poput Maljevičeve slike Crni kvadrat, odraz praznine, obezličenosti, opustošenosti i egzistencijalnog straha. One su ogledalo u kojima vidimo svoje drugo lice, ono, koje najčešće želimo da sakrijemo. One su istovremeno i pobuna (vidi pesmu Pobuna u vrtiću) protiv te zaslepljenosti.

Pesnik u svoju poeziju ugrađuje sebe i to doslovno ugrađujući svoju ličnost u nju. Opoetizovao je svoje muke sa kojima se susretao u (ne)književnom svetu, u kojem je laž (možda bolje reći privid) ostala jedino polje umetnosti. Takve su pesme: Ja dužnik UKS-a (Na moju senku službeno reži UKS-ov ćata); Uslov za prijem u moju antologiju (Preko pečata i mesnih frula,/ ne može se u moju antologiju); a posebno pesma Moja bibliografija u kojoj je Dončić opoetizovao svoje muke sa izdavačima i istovremeno podigao hram zaslužnim izdavačima koji su mu izdali knjige, a koji su nažalost skoro svi ugašeni, a zbog čega, svakome će biti jasno ako pročita bilo koju Dončićevu knjigu.

Posebno su zanimljive, a svakako antologijske pesme: Vrisak arhangelske brojanice, Prestonici za varvarski jubilej, Muk crnog budilnika, Školska pivijada, Početak školske godine u Prizrenu, Drhtanje uređivačkog kaputa u TV studiju, sa kojima je Dončić postigao svoj vrhunac u umetničkom prikazivanju zle stvarnosti u kojoj je "čovek, čoveku monstrum". Ne možemo, a da ne navedemo nekoliko stihova iz pesama: Vrisak arhangelske brojanice: Registrator hada naplaćuje grobarinu,/ jauk pored puta, naslonjen na ranac-domovinu.// Oko čije glave lebdiš Arhangelska brojanice,/ hoće li noć ova biti duža od one?/ Na stolnjaku plavom žute se zvezdice,/ ruka koja je vadila bubrege, sad deli bombone; Prestonici za varvarski jubilej: Kolubarsku rušiš kulu./ Carsku trubu u mulj guraš./ Knežev konak i Anžujsku trampiš/ za varvarsku violinu na Kolarcu; i Početak školske godine u Prizrenu posvećene jedinom srpskom đaku u Prizrenu, Milici: Jedan je đački ranac/ pod zvezdarnicom plavom/ kroz minska polja/ preko sveća pogašenih tražio pravac. Čitajući ovu Dončićevu knjigu, ne možemo, a da ne primetimo kako je tužna ova naša Srbija.

Veoma je snažan pesnički talenat Miloja Dončića (što potvrđuju i brojne nagrade, mahom iz inostranstva), njegova poezija se izdvojila svojom originalnošću, toliko da se za njega može reći da je sam sebi pesnički predak i uzor, a po svemu sudeći i potomak. Njegova poezija nije složno pevanje u horu sličnih motiva, već je osoben, jedinstven, autentičan lirski glas, koji se čuje na daleko i dugo odzvanja u ušima kao opomena da se probudimo, a to potvrđuje i ova najnovija zbirka Zvezdoslep.
 

nazad