O knjigama

Senahid Nezirović

ISPOVEDNIK VLASTITE DUŠE

(Mirjana Đapo: Elysion : roman. "Arte", Beograd, 2010) ­

Putevi života i književne karijere Mirjane Đapo (r. 1950, Smederevo) su meandrični. Obrazovala se u Jagodini gde je završila Učiteljsku školu, zatim je nastavila studij na Filozofskom fakultetuUniverziteta u Beogradu (odsek za srpski jezik i književnost), a od 1975. godine, počinje raditi u gimnaziji "Vasa Pelagić" u Brčkom, kao profesor sa svojim đacima – proizvodima čiste ljubavi. Prisutna je preko trideset leta u književnoj periodici tako da je zahvaljujući svojim tekstovima u časopisima za književnost i kulturu, stekla zavidnu reputaciju. Moram priznati da je to primer koji svaki talentovan i mlad pisac treba da prođe, uključujući i književne nagrade, prekaljujući se i sazrevajući.

A onda se desio uzlet – poetski prvenac "U bunilu" (2006 i reizdanje 2008), koji nikoga nije iznenadio, niti se publika čudila jer je već njeno ime bilo poznato na književnoj sceni BiH i Jugoslavije. Iste godine, kada se dogodilo reizdanje poetskog prvenca, uspela je objaviti svoju drugu knjigu pripovedaka "Klupa za tihu raju" (2008), a onda je stigla na red i treća knjiga poezije "Tumaranje po egu" (2009) Zar treba reći da su kritičari ostali slepi i nisu reagovali? Ne, jednostavno nisu mogli odoleti jednoj kompletnoj književnoj individual-nosti, koja se razvijala sa merom, tako da su uvrštavali njene tekstove u više antologija.

Rezultat njene književne zrelosti, u pravom smislu reči, predstavlja najzahtevnija književna forma – roman "Elysion", objavljen kod beogradskog izdavača "Arte“, 2010. godine. Jedan od naših najboljih eksperata u oblasti helenizma, Branko Bošnjak u jednoj od prve dve knjige "Grčka filozofija" ("Filozofska hrestomatija", NZMH, reprint, 1984, Zagreb), tumači ovu reč kao deo raja. Nadalje, iz čitave plejade drevnih mudraca izdvaja samo jednoga koji je napisao svoje čuveno delo – filozofski traktat – u dijalozima. Mnogo kasnije, moderni filozofi će mu uputiti prigovor da je isuviše racionalizovao filozofsku misao svoga vremena. Mirjana Đapo je veoma smelo zasnovala roman "Elysion" na briljantnim dijalozima koji su dominantni, i ovo delo se unekoliko razlikuje od knjige čarobne lepote: "Proroka", Halila Džubrana Halila (r. 1883, u Libanonu, a umro u SAD, 1931), ili romana "Sofijin svet", čiji je pisac norveški profesor filozofije Justejn Gorder – autor svetskog bestsellera! Ukrštanjem drevnog, mitskog i savremenog, Mirjana Đapo je postigla neverovatan stepen magnetske pri-vlačnosti u pripovedanju tako da čitalac "guta" stranice kao omađijan!

Roman "Elysion" je harmonično komponovan od četrdeset poglavlja (dana). Zašto se ona zaustavila baš na ovom broju i kakvu simboliku nosi ovaj broj? Da li je to samo slučajnost? Studiozno iščitavanje dela nam sugeriše odgovor: "Odbrojavanje je krenulo. Pitalo me je pre neki dan simboliku broja četrdeset."

– Toliko dana stvara se ćelija čoveka. Toliko dana i razgrađuje... Četrdeset dana luta duša, toliko dana je potrebno majci i detetu, posle porođaja, intime od ostalog sveta..." (Dan XXXIV, str. 124) U svojoj zanimljivoj knjizi "The Mystery of Numbers", nemačka autorka Annemarie Schimmel (Oxford University press, New York, USA), objavljuje neka temeljna istraživanja fenomena 40 u celini pod naslovom "Priprema i upotpunjenje": "Zašto se Ali-baba morao obračunati s 40 razbojnika? Zašto katolički post traje 40 dana? Među većim brojevima, 40 je daleko fascinantniji od ostalih sudeći po njegovoj rasprostranjenoj upotrebi na Srednjem Istoku, a naročito Perziji i Turskoj. Sa čisto naučne tačke gledišta, ovaj se broj dovodi u vezu s nestankom Plejada na 40 dana, koji je opažan još u starom Vavilonu. Kišna sezona je trajala 40 dana, na šta nas podseća i 40-dnevna kiša koja je uzrokovala Noin (Nuhov) potop. Kada su se Plejade vraćale iz ’egzila’ Vavilonci su slavili Novu godinu. Čak i danas vreme se prognozira na 40 dana, a po pravilu da ’ako na ovaj ili onaj dan pada kiša, vreme će biti kišno i narednih 40 dana’. U staroj nemačkoj ratarskoj tradiciji, ovo pravilo važi za 8. juni, 2. juli i 1. septembar, dok se na dan 7 spavača, 27. juna, određuje kakvo će vreme biti u narednih 7 sedmica (49 dana)... 40 se može smatrati značajnim ako se posmatra kao kombinacija 28 lunarnih postaja i 12 znakova zodijaka, 40 velikih kamenih stubova u Stonehengeu poredanih u sveti krug promera 40 koraka sugeriše da kult ima astrono-msko poreklo (Slučajno, kombinacija 28 kraljeva ili biskupa zajedno s 12 drugih ličnosti čine grupu od 40 ljudi, što je prilično često u britansko-nemačkoj tradiciji.) Druga vrsta astronomskog tumačenja broja 40 vezana je za 40 aspekata Saturna, koji je prema Bibliji Judina zvezda. Broj ima svoje tumačenje i u biologiji. Naime, ranije se trudnoća delila na 7 ciklusa po 40 dana kako bi se mogao posmatrati razvoj embriona. U islamskom tumačenju, fetus dobija dušu nakon što prođe 3 puta po 40 dana! Čini se da se od samog početka ovaj broj vezao za religiju i neke ozbiljne situacije. U Starom zavetu kaže se da bi idealna dužina čovekova života bila 3 puta po 40 godina (120). Mnogi kraljevi Izraela, uključujući Solomona i Davida, vladali su po 40 godina. Između Egzodusa (progonstva) i izgradnje Hrama bilo je 12 generacija po 40 godina, tj. prošlo je 480 godina... U srednjevekovnom kršćanstvu ima puno aluzija na broj 40: od 40 dana kiše do 40 godina lutanja dece Izraelove u pustinji; od 40 dana koje je Mojsije proveo na planini do 40 dana tokom kojih je Satana iskušavao Isusa u pustinji. Slično tome, Krist je bio u grobnici 40 sati, to Honorije dovodi u vezu s oživljavanjem 4 dela sveta koja su bila mrtva kao posledica dekaloga i sada su uskrsnula kroz Krista. 40 sati koje je Krist počivao u grobnici poslužilo je rimokatolicima za ’40 predanosti’ tokom kojih se sveti sakrament izlaže i pred kojim se za to vreme vernici predano mole... Matematički govoreći, 40 je numerus abundans, broj koji u sebi sadrži mnoge druge. On se može deliti s 1, 2, 4, 5, 8, 10 i 20 čija je suma (50) veća od samog broja. Ova činjenica dovela je do dodatnih špekulacija oko kombinacije ova dva broja, na primer, 40 dana posta pre Uskrsa odnose se na zemaljski život, dok 50 dana između Uskrsa i Velike nedelje na večni život. Tako, život ispunjen vrlinama na ovom svetu vodi do mira i sreće na onom svetu. Sveti Avgustin je interpretirao ovaj broj kao proizvod broja 4, koji se odnosi na vreme, i broja 10 koji znači ’znanje’. Prema tome, 40 nas uči da u skladu sa znanjem živimo ovozemaljski život u kojem ljudi moraju naporno raditi da bi postigli utehu kakvu Kristovo ukazivanje između vaskrsnuća i prelaska na drugi svet, koje je trajalo 40 dana, pruža vernicima. Još jednom, 40 se može posmatrati kao ispunjenje Zakona (10 Zapovesti) kroz 4 Evanđelja... Generalno gledajući, 40 je vreme čekanja i priprema kao što se može primetiti u Bibliji, gde se često spominje 40 dana ili godina. Biti 40-ti u redu je beznadežna situacija, kako se John Donne šali u ’Ljubavnoj hrani’: ’Kakva je korist biti/ u redu četrdeseti?’ Uzimajući 40 kao ispunjenje jedne životne faze, Talmud, a kasnije i katolička crkva, označili su ovaj broj kao ’kanonsko doba’ čoveka, što znači da je čovekov intelekt tada najrazvijeniji. Zaista, savremeni psiholozi često uočavaju određene promene u razvoju ličnosti kratko nakon nastanka 40-ih; pogled na biografije poznatih pruža dodatni dokaz za ovakva promišljanja. U Nemačkoj ovaj životni period nazivaju ’Schwabenalter’, aludirajući na vreme kada stanovnici pokrajine Švabija postaju zreli. Ovakva ideja nije prisutna sa-mo na zapadu. U Turskoj postoje izrazi vezani za ovu dob: ’Svirati lutnju (ud) posle 40’, znači započeti nešto novo i teško u zrelim godinama ili ’glup posle 40-te je vazda glup’, što se ponovo odnosi na 40 kao broj ispunjenja (završetka)... Prema islamskom predanju, značaj broja 40 jasno je vidljiv i u Kur’anu i u hadisima Muhammeda, a.s. (koji je počeo da prima Objavu negde oko svoje 40-te godine), Kao i u judeo-kršćanskoj tradiciji, broj 40 povezuje se s vremenom oplakivanja ili strpljivog čekanja. Popularna mistika tvrdi da je Bog 40 dana mesio glinu za Adama. Kada se bude bližio Sudnji dan, Mehdija će ostati na zemlji 40 godina. Kada dođe vreme proživljenja, nebesa će biti prekrivena dimom 40 dana, a ponekad se smatra da i samo proživljenje traje 40 godina... I u judaizmu, i u islamu, 40 dana je period pročišćavanja: nakon porođaja žena ostaje u kući 40 dana i oporavlja se. U kršćanstvu, Svećnica koja se slavi 2. februara označava kraj Marijinog porođajnog perioda nakon Isusova rođenja i neophodnog obreda pročišćavanja. Ovakvi rituali smatraju se bitnim i u islamu nakon perioda žalosti koji traje 40 dana. U savremenom društvu proces pročišćavanja se naziva karantina (quarantine) koji je prvobitno trajao 40 dana kako mu i samo ime kaže. Čišćenje ima još jednu važnu ulogu u islamu, te se kaže da životinje treba hraniti posebnom hranom 40 dana prije kurbanskoga klanja. Također se preporučuje da se nokti i kosa skraćuju svakih 40 dana... U muslimanskom folkloru može se često naići na 40 palača (bašta Chihil Sutun, 40 stubova u Isfahanu); junaci se pojavljuju na 40 konja ili moraju proći kroz 40 pustolovina ili ubijaju 40 neprijatelja ili, čak, nailaze na 40 blaga; majke u bajkama rađaju po 40-oro dece. Često se pominje 40 nevino pogubljenih (to se odnosi i na kršćansku tradiciju naročito u području Anatolije). Kaže se da je na Poslanikovom mezaru u Medini ubijeno 40 hrabrih muškaraca. Muhammedov rođak i zet, Ali, prvi imam šiija imao je 40 učenika. U mističnom islamu, 40 dobrih (evlija) koji se na arapskom zovu arbain, chihil na perzijskom, i kirk na turskom, imaju značajnu ulogu. Turski grad Kirkareli, ’zemlja četrdeseterice’, svedoči o spiritualnom odnosu koji još uvek postoji prema dobrima, a kirklara karismak ’pomiješati se sa četredestericom’ na turskom znači ’postati nevidljiv’ ili ’nestati u potpunosti’. Broj 40 se smatra i važnim brojem za ovozemaljske događaje. Na primer, u turskim i perzijskim predanjima svadbena slavlja junaka traju 40 dana i 40 noći... Ovaj broj se pojavljuje i u narodnim poslovicama i običajima. Tako, srednjevekovni arapski učenjak tvrdi da ako dojilja koja je abisinijka (crnkinja) doji plavooko dete 40 dana, detetove oči će postati crne. Isto tako, često korištena beduinska poslovica kaže da onaj ko saobraća i posluje s neprijateljskim plemenima 40 dana i sam postaje jedan od njih. Ako neko klanja svako jutro 40 dana pod lusterom glavne džamije biće blagosloven da vidi Hidra, zaštitnika onih koji traže mistično prosvetljenje. U Sindu, najsevernijoj provinciji Pakistana, muškarac koji želi da se određena devojka zaljubi u njega piše njeno ime 40 dana na listove drveta koje zatim baca u vodu. Hamajlija za tek rođeno dete pravi se tako što se zamoli 40 ljudi iz džemata da zapišu po Fatihu, prvu suru iz Kur’ana, na zadnji petak ramazana... Dobro poznati turski lik, Nasrudin-hodža, čije se šale još uvek prepričavaju, savetovao je muževima da prihvataju savete svojih žena svakih 40 godina, što na turskom znači ’jednom u životu’. Kada čovek pije šoljicu kafe sa nekim, Turci tvrde da se razvija 40-godišnja veza... Pitanje koje se često čuje u Turskoj: ’da li je bolje biti petao jedan dan ili kokoška 40 dana?’ Turska predanja sadrže brojne izraze koji koriste ovaj broj. Naša stonoga (u nemačkom ima hiljadu nogu, Tausendfussler) u Turskoj je poznata kao kirkayak (četrdesetonoga), dok je dobrostojeća osoba ili gazda ’darovan sa 40 ključeva.’ Izraz ’mačka sa 40 kuća’ koristi se za osobu koja je dobro poznata svugde, a ’kvaka 40-erih brava’ je osoba koja se meša u sve. Da bi se izvršio komplikovan zadatak mora se ’jesti hleb iz 40 peći’, a neko ko se jeftino prodaje drugim ’pravi 9 kolutova napred za 40 penija’. Srednjevekovni Arapi su verovali da će onaj ko posećuje hamam (javno kupatilo) svake srede i to 40 sedmica steći sva bogatstva ovog sveta. U današnje vreme neudate bagdadske devojke još uvek se nadaju da će pronaći muža posećujući 3 glavne džamije u gradu 40 puta tokom vikenda... U islamskoj tradiciji 40 ima i drugu značajnu funkciju. Ovaj broj predstavlja numerički vrednost slova (harfa) mim koje nalazimo na početku i u sredini imena Poslanika Muhammeda, a.s. Zato se 40 smatra tipičnim Poslanikovim brojem naročito zbog toga što se ovo slovo (harf) nalazi i u njegovom nebeskom imenu Ahmed. Kako su sufije otkrile, kada se mim izostavi iz ovog imena ono što ostaje je riječ Ehad, a to znači Jedini, što je jedno od glavnih Božjih imena... Razlika između Jedinog (Boga) i Poslanika, kao predstavnika čovečanstva, služi kao primer da pokaže 40 koraka koji dele smrtnika od Boga i koji se moraju proći tokom razvoja čovečanstva. Ovo je navelo muslimane da sva Poslanikova kazivanja skupljaju u grupama od po 40 hadisa, tako da su Poslanikova kazivanja često grupisana na ovaj način. Tako u jednom hadisu stoji: ’Onaj ko među mojim sledbenicima nauči 40 hadisa o veri napamet biće spašen na Sudnjem danu zajedno s verskim učenjacima i ostalim pravednicima.’ Poslanikova kazivanja sastojala su se često od po 40 hadisa o određenoj temi, kao što su Božja milost ili značaj pisanja. Ove grupe u kojima su muslimani skupljali svoju tradiciju i kazivanja uključuju i 40 hadisa koje je prenelo 40 ljudi istog imena ili koji su sakupljeni na 40 različitih mesta. Ovakve zbirke zovu se arbain i česta su umetnička inspiracija za prepisivanje velikim kaligrafima... Na isti način skupljala su se i kazivanja 4 halife hazreti Alije i stihovi velikog perzijskog mističnog epa ’Mesnevije’, kojeg je napisao Dželaluddin Rumi. U mističnim krugovima, ponavljanje iste molitve 40 puta, naročito one koja sadrži Poslanikovo ime smatralo se veoma delotvornim. Nastojanje grupisa-nja u 40 odnosi se, ne samo na religiju, već i na svetovnu literaturu. Tako se spominju priče o 40 papagaja ili 40 vezira. Ovo je naročito slučaj na prostorima turskog ili perzijskoga govornog područja. Svugde u muslimanskom svetu, zekat – jedan od 5 islamskih šarta (dužnosti), zahteva da se 1/40 vernikova imetka da u dobrotvorne svrhe! Broj 40, kao broj ’pripreme’, našao je svoje mesto i u sufizmu. Na primer, iscrpna arapska rasprava ’Ihya ulum ad-din’ (Oživljavanje verskih nauka), koju je napisao čuveni srednjevekovni mistik Ebu Hamid El-Gazali, sastoji se od 40 poglavlja. Tih 40 poglavlja vode čoveka kroz različite faze pripreme do onog konačnog trenutka o kojem se raspravlja u 40. poglavlju kada se čovek, u trenutku smrti, susreće s Uzvišenim. Sufija se povlači na 40 dana tokom kojih vreme provodi u meditaciji i molitvi. Ovakvu vrstu iskustva mistične meditacije tokom tih 40 dana odvojenosti od sveta interpretirao je perzijski pesnik Feriduddin Attar u svom epu ’Musibetnama’... Prema Svetom Avgustinu, 40 ukazuje na puninu vremena – integritas saecularum. Ukoliko se ne želi objašnjavati važnost ovog broja kao sastavnog dela drevnih lunarnih mitova, onda se može posmatrati i kao ’sveti tetraktis’ (kako ga Paneth zove): suma (1x4)+(2x4)+(3x4)+(4x4) je broj koji sadrži idealnu pitagorejsku meru" (str. 251/8.)

Inače, ova vrhunska književno-umetnička tvorevina je komponovana od četrdeset (40) dana. Dan je kod Mirjane Đapo vreme u trajanju od 24 sata i ona "razgovara sa vlastitom dušom" (str. 88), u svako doba dana (i noći), bilo da je rano jutro, pre podne, podne, posle podne, veče ili pak noć. Ona je roditelj i majka 24/7/365 na dužnosti bez predaha i neprekidno posvećena svome ogledalu, svojoj "levoj strani". Ona sa ljubavlju, nežno i plemenito priča detetu u sebi, insistirajući na savršenstvu i harmoniji, na svemu pozitivnom u Čoveku, i to sa nadom da će taj novi oblik života kao sveštenik postati ispovednik vlastite duše! Naravno, njena je priča natopljena i veoma inspirativnim nanosima savremene i svevremene literature koju su pisali "mrtvi koji su preživeli svojim delom": Matija Bećković, Meša Selimović, Ivo Andrić, Džonatan Livingston, Vladan Desnica, Jovan Dučić, Hermana Hese, vladika Petar Petrović Njegoš, Konfučije, Fjodor Mihailovič Dostojevski, Isidora Sekulić, te "nebeske Objave": Sveta Biblija i Kur'an Veličanstveni. Kroz ceo roman provejava sijaset poslovica, od kojih svaka predstavlja pravu poslasticu za ljubitelje. Od mnogih navedenih, izdvajaju se naročito po svojoj  konciznosti i lapidarnosti: "Reskir-profitir" (str. 129), ili ona duža, latinska: "Put do zvezda je posut trnjem" (str. 117).

Fenomen za sebe, u romanu "Elysion" Mirjane Đapo, jesu i reči, odnosno sintagme pod navodnicima: "Jesi li čula za ljubomoru majke na kćer koja je od nje ’ispala’ lepša?" (str. 7), "Ako želiš da postaneš blizak samom sebi, moraš se ’posvađati’ sa svima na koje ličiš" (str. 27), "Ne mora se mučiti, ali nam je svaki uspeh draži ako nam sve nije ’išlo glatko’" i "Svi, pa i ti, hoćete da nametnete obrasce ’uspešnog’ života" (str. 29), "Divio sam se kako ih vešto ’guraš pod tepih’"... (str. 38), "I tada ga ne ’davi’ sobom" (str. 41), "U svakom od nas ’čuči’ i čeka da bude otkriven" (str. 42), "Jesi li uspeo da ’dokučiš’ taj stid?" (str. 54), "Mi ćemo zaista to vreme ’potrošiti’ na drugom mestu..." (str. 68), "Trudim se da to tužno svečano ’sahranim’..." i "Postoji jedan album u našem srcu u koji smo ’ubacili’, kako vi mladi kažete..." (str. 75), "Ružne uspomene zaista mogu biti balast i moramo ih držati ’pod ključem’, kontrolisati" (str. 76), "Možemo ih staviti u životni ’kofer’ koji ne koristimo stalno" i "Srce nam diktira koga ćemo voleti, manje ili više, koga ćemo pamtiti do kraja života, a ko je samo ’prolazna stanica’" (str. 77), "Ima i ’ubeđenih’ umetnika..." (str. 81), "Samo te dve krajnosti moraš dokučiti i izgraditi stav šta je po ’tvojoj meri’". (str. 82), "Taj osećaj ’leptirića u stomaku’"... i "Gde si je ’iskopala’"? (str. 85), "Važi li to i za muškarce, ili samo žene treba da se prilagođavaju, ’uče’ svog muškarca"? i "A kada ’puca’, kako vi odrasli kažete“? (str. 86), "A možda je i ona ’druga strana’ kriva za našu ljubomoru" (str. 91), "Ako poslušamo svoje telo, dopustimo mu predah i nateramo ga da ’ukoči’"... (str. 105), "Moraš sam prepoznati koji je ’stariji’..."(str. 110), "Ostao mi je ’dužan’ silaska na tlo..." (str. 112), "Ta ’glava u oblacima’... "Nekada jakom voljom uspemo da nam ’izrastu krila’, ’odlepimo’..." (str. 116), "Čak i ’deca svetlosti’, željna zvezda i beskraja, znaju da se izgube na toj stazi" (str. 117), "Svest ne napušta ni onoga koji je ’mrtvo telo’", i "Taj delić ’bistrog’ u njemu oseća koliko je mali..." (str. 122), "Opravdavao si one koji su u stanju da drugome ’uzmu dušu’" i "Naši stari su ’navijali’ za reskir." (str. 129), "U tebi uvek ’čuči’ i sudija i dželat. Osudićeš, nećeš ’skinuti’ glavu..." (str. 134), "Pričala si mi o ’filozofiji pružene ruke’..." (str. 135), "Čime sam ga, već rođenjem, opteretila, šta sam od ’krpa’ vrlina i mana na njega navukla"? (str. 137), "Naučila ga da je ljubav ’svetionik i spaseni pomorci...’ i "’Rešio’ me je sujete..." (str. 141), "...’rastemo’ u ubeđenju da smo visoko iznad drugih" i "Svi će dobiti ’zasluženu’ nagradu" (str. 142). Odmah se postavlja pitanje kako da razumemo (i prihvatimo) prisustvo reči i sintagmi pod navodnicima, u rečenicama? Kakve to korelate uvodi u svoj književno-umetnički prosede Mirjana Đapo u romanu "Elysion"? Ima li osnova za tvrdnju da se radi o jednodimenzionalnom problemu, ili je reč o svesnom koketiranju koje autor nudi čitaocima? Samo jedan odgovor mi je ponudio akademik i književnik Mladen Oljača u svome pismu koje mi je poslao s adrese u Banjaluci, očinski brižno savetujući da se klonim i "bacam" reči pod navodnicima! Kako sam, onomad, tako neiskusan, mogao da ne prihvatim sugestije velikana bh i jugoslovenske literature, čije knjige sam čitao, istinski uživajući u svakom delu ovog majstora pisane reči? Sada, nakon toliko vremena, kada je došlo do hlađenja emocija, gledam na njegovu preporuku, sasvim drugačije. Zašto? Jednostavno,  roman "Elysion" Mirjane Đapo  nije pretrpan ovim rečima i sintagmama pod navodnicima, pa ne izaziva zabrinutost, ni indiferentnost. Utisak je da ovaj naš savremenik u svome delu uvodi svaku reč i sintagmu sa merom, na taj način da ne izvede iz besprekorne ravnoteže svoje književne intencije. Ovako zastupljeni su jako simpatični, dopadaju mi se.

Bogatstvom jezika i stila Mirjane Đapo u romanu "Elysion" biće impresioniran svaki čitalac. Ovo potvrđuje skoro svaka misao u delu, ispunjena stilskim figurama, poput metafora,  retke lepote: "haljina laži" (str. 16), "haljina čvrstine" (str. 38), ili poređenja: "Eto sam si napravio još jedno poređenje. Ljubomora je kao paukova mreža u koju se zapetljamo" (str. 91), "ideali kao ciljevi", a "ciljevi kao brda, vrhovi" (str. 94/5), "zatvoreni ljudi kao biser u školjci" i "otvoreni kao cvetovi" koji nude: miris, boju i lepotu (str. 57). Njen književni izraz je, ponekad, gnomičan i pun simbola. To najbolje ilustruju priče o začeću, porođajnom bolu, gladi, snazi, hodanju, grehu, laži, plaču, smehu, optimizmu, humanizmu, maženju, odgovornosti, stidu, miru, kukavičluku, razumevanju, prijateljstvu, samoći, samopouzdanju, poverenju, sujeti, plagijatima, zavidnosti, vernosti, šahu, konobaru, već pomenutim ljudima – školjkama i cvetovima, pesma o ćutanju, nagradi, sujeverju, izdaji, strahu, patnji, padanju, zaljubljenosti, licemerju, pobožnosti, učenju, pauku, snu, prevari, zvonima koja najavljuju nastupanje Sudnjeg Dana kada će Pravdu deliti Vladar. Mirjana Đapo ga opisuje biranim rečima: "Niko osim Njega nije savršen" (str. 8). Nema sumnje, da pisac ovim romanom ispisuje svoje "Veruju" i bori se za principe kao pravi Vernik! Njeno pisanje podseća na uzvišeno slovo religiozne osobe koja je spoznala Tvorca, tako da je njena unutarnja lepota u duhu opuštenog pripovedanja. Mirjana Đapo je vrsni znalac psihologije čoveka i njena je "filozofija životnog opstanka" superiorna i efektna! Pored toga, ona je "nemoćna" odupreti se posedničkoj psihologiji, jer će neka nova žena odvesti sa sobom njeno dete-sina u život. To je prokletstvo svakog roditelja, majke. Na taj način se zatvara začarani krug uzimanja-davanja. Pobožnost na kojoj se autoru formata Mirjane Đapo samo pozavideti može, zaista, izaziva divljenje jer pisac ne raspravlja o tajni – sudbini ljudskoj! Kako neodoljivo lepa je njena priča, najbolje svedoči i ova misao:

– Sada te sasvim razumem. I ja bih bio ljubomoran da nekom drugom pričaš ovako lepe priče. (str. 90)

Na kraju, neophodno je uputiti poruku svim njenim čitaocima: kada god budete blizu knjiga ovog sjajnog (ženskog) pisca, budite nežni prema autoru – Mirjani Đapo, jer se radi o književnom stvaraocu istančanog senzibiliteta i čiji duh visoko lebdi iznad ovog sveta! U onaj isti dan kada je Uzvišeni Bog, iz Svoje Milosti, Stvorio sve duše koje su ga potvrdile, baš u isto vreme je bilo unapred određeno Mirjani Đapo da napiše ovo izuzetno književno- umetničku tvorevinu, remek-delo koja ispunjava sve uslove dometa vrhunske proze.
 

nazad