HTELA BIH
Htela bih jedan 8. mart nezagađen
retorikom barijera
i ideološkim stvarima
i htela bih da se ženski arhetip
vrati iz dubokog
i praiskonskog Logosa
i uspostavi svest
i jedinstveno nasleđe
Žena i Muškaraca.
Želela bih da budem žena u svetu muškaraca.
AUTODIJALOG
Ja sam krajnost sunca
što kao vatra proždire
mnogoliki grozd moje zemlje.
Ono što je jedva dovoljno
za jedan zalogaj jedan korak samo
za slepo disanje.
Ja živim
kao da ne živim
mahniti prostor namenjen svetu.
Ovaploćujem i dekomponujem izvijeni glas
ćutanja usahlog okera
jednih zagasito crvenih usta.
DECEMBAR 4, 1989, SAŠA (SAŠA)
Porođajni bolovi su me prožimali
vešajući me o predah
svečano poričući privilegiju bola
zakonu materice.
Tako si se rađao
a ja sam oblikovala meso
izvesni položaji tela
mame život.
Neće biti
telo majke tvoj dom
već nesigurno tle
kao ujed tek.
MOJI LJUBAVNICI ZNAJU
Moji ljubavnici znaju
da uranjam telo
u hladnu pustinju
i da udišem pesak i prašinu.
Oni udišu žudnju čežnjivih očiju.
Ali ništa me ne ispunjava.
Postoji samo prah kojim ih privlačim.
I imam neznatnu srčanu manu.
KOJI NAČIN IMAM DA TE SKINEM SA UMA
Koji način imam da te skinem sa uma
Da polako iskidam meso
Pohlepu srca
Dvostruko pamćenje senke
I da se ubijem sterilna vodo fontane
U ovom trenutku težnja se menja
Nezahvalno biće osećanja.
Ja, šta mi preostaje?
NEŠTO ŠTO JE JUČE
Nisam zbog tebe crvenela
misleći na plime srca.
– Moja ruka se ponosi
umirivanjem onog u stomaku -
Izgovarah
skupljajući prnje
tvoje ime nadvijeno nad neverovatnim.
Sada nižem slova
da bih demontirala tvoju teoremu broj po broj.
Još želim da
negujem svoje nedoumice
kao plodove ljubavi.
