TVOJE TELO
Tvoje telo
ima sklonište
u gnezdu zime,
skrivena i divlja
u dubinama vremena
počivam ja,
u spiralama lišća.
Mogla bih,
jednostavni lahor
da napustim vreme
i da ne budem ništa drugo
do tvoj poljubac,
dok ne izgubim glas,
u tvojoj blizini
crvenim jagodama
i medu.
IZNEMOGLU I NEVIDLJIVU
Iznemoglu i nevidljivu,
otkrili su me
noćni leptiri:
tvoje ruke
na mojoj mesečinastoj duši.
Na ćilibarskom dnu
boce,
morska pena.
Vodnjikava noć
kroz odjek
doziva te,
ja ne zaboravljam
tvoje nevine cvetove
da rascvetam po sebi.
KUKAVICA
Polazim konačno
da se spojim
sa prvim otkucajima svog srca
koje je ogolela tišina,
istovetnim sa bezazlenim pevanjem.
Ukrašena mirom
-ogledalo mojih čežnji-
da raskrinkam senke
okružene demonima
ražešćenim.
Da bude.
Da bude
izgubljen i proklet
princip inverzije
lepka za neizvesne korake,
pena za radosne talase,
hleb za usta istine,
odsutnosti.
I ja,
stara bludnica,
pročišćena onostranim,
konveksni ključ.
Kukavica.
ČETE SUNCOKRETA
Čete suncokreta
držale su nas na pravoj razdaljini.
Moja ćerka
pored Dunava imala je
u rukama lastu
i imala je poglede i nežnosti
i daljine,
u njenoj kosi
cvetalo je proleće
i proleće je bilo jedno dugo putovanje.
Ja sam gledala reku
znala sam da i reka zna
i u dnu oka
moja kći
ličila je na svog oca.
TRAŽIŠ OD MENE ISTINU
Tražiš od mene istinu
sa rečima.
Retke, nemoćne reči
koje prelaze okean
ne-postojanja
sve do postojanja
u živim šumama,
odolevajući
sagorelim uraganima.
Više volim tišinu
u hladnoj pobuni svetla,
nego da se sklanjam od rođenja
da me ovo sunce
ne zaslepi.
NIKADA NISAM BILA
Nikada nisam bila
sva ovde, uvek ovde.
Tražila sam od vetra naredni poljubac
nezaboravni, sledeću smrt,
i iako sam imala, ponekad
reči
olujne ili koralne
sklanjala sam se
u najbližu tišinu.
Slobodna u tuđim vrtovima,
dok cvetao je beli život
u malim klicama i širokim stazama,
ja sam postojala a zatim
nisam više postojala.
Ali pamtim
svako staro sećanje
i trake kopna koje strši uz more
bliske, bliske mojoj tajni
pevati o apsolutnim nostalgijama.
