Prevedena književnost

Hans Magnus Encensberger

PENA

­ No le bastó después a este elemento
conducir orcas, alistar ballenas,
murarse de montañas espumosas,
infamar blanqueando sus arenas
con tantas del primer atrevimiento
señas – aun a los buitres lastimosas –,
para con estas lastimosas señas
temeridades enfrenar segundas.
Góngora, Soledades I, 435-442.
 

Rođen sam zaslepljen, Pena u očima, vrišteći
od tuge što ne vidim nebo,
jednog crnog petka, u današnji dan pre sto godina.

Pena na žvalama stoleća! Pena
u trezorima! Urlajuća Pena
u matericama i luksuznim bunkerima!
Pena u ružičastim bideima!

Protiv nje ne pomaže ni munja nebeska! Nadire, cveta,
prekriva Zemlji udovlje od glave do pete,
strahotnom slinavkom. Zatomiti je nećeš
ni ognjem ni mačem! Ne jenjeva! Protiv nje,
iskreno, nema ni Saveta, ni Basme ni Satare!
Preslatka je! Izbija iz Provalije
i penuša! i smejulji se! i peni li peni!

Pružite mi desnicu bratsku, vi izdajnici, osuti
bradavicama, načičkani šrapnelima i brilijantima,
vi, stanovnici nepristojnih sporednih rečenica,
pružite mi Adamovu jabučicu za Judin ugriz i
vaše penušavo srce od sapuna, vaš bankovni izvod,
rumen od hemoglobina! Povucite me ka dnu,
dublje k sebi, ka mukama drugačijim,
u tu vašu Penu osamostaljenih slobodnjaka!

Ovde dreždim svakog dana, ja, gutač vatre kao i vi,
nalik ostalom svetu sa mog uličnog ćošeta, od devet
do pet, i s mukom gutam za dve banke
sopstvenu vatru, do kolena ogrezao u penušavom
statusu kvo,
među fergazerima i semaforima.

         Oslušni der!

Ko mi to naziva Boga iz te Pene?
Ko mi zapoveda da se nadam?
Ko bratsku lepljivu šaku pruža?

Okani me se, čoveče! Nisam ja jedan od vaših
a ni od naših: slučajno sam rođen pod
penušavim mlazevima šmrkova, slučajno urliknuo,
iskreno rečeno, sam samcit, bez braće, zaslepljen,
na crni petak, u bideu ružičastom.

A, zašto sâm? i zašto ružičast? i
zašto da ne? i zašto, iskreno rečeno?

Ko ne guta svoju sopstvenu vatru?
Ko ne srlja napred kroz nokte pokošene?
Ko nema štrokavu klauzulu u svom ugovoru?
Ko ne želi da bude spasen i od koga? i od čega? Ko ne ždere
neprestance s odličnim i najdubljim poštovanjem?
Ko nije obdaren? Ko nije čuo prestravljene vriske
na godišnjim sastancima Upravnih Odbora?

Ko nema bronhije od plastike? Ded, gukni!
Ko je zakoračio u neku fabriku? Čiji dah
ne zaudara iz grla? Ko
nije razveden, i zašto ne?
Ko ne piše razglednice sa Kaprija?
Ko se ne kurva sa Istorijom?
Ko se ne kaje zbog svog života? i, zašto ne?
zašto ne? Ko ne kaže: i tako dalje?
i zašto i tako dalje? Ko zove u pomoć?
i zašto u pomoć? i zašto, zašto?

Ko ne zna da već lipsaje? Ama, otkud,
od toga se ne umire! Ko nije tašist.
Ko nema policijske lisice na ustima
i dezinfekovan mozak? Ama, otkud,
otkuda samo ti toliki honorari, i zašto da ne?
Odakle one gomile smeća, iz kojih izbijaju paunovi
i mistične ruže? i, pošteno rečeno: otkud,
otkud sva ona silna Pena?

Amo s vašom desnicom, vi zgasnuli gutači plamena!
Mumije, zamumuljene Penom ružičastom, pomaže Bog!
Pružite mi svoj zapenušan grkljan na pozdrav,
gle, i ja sam jedan od vas
hoću da vas podavim u vlastitoj peni!

Jer slučajno sam još živ!
I slučajno jak, kao bogalj
koji se zove Niko, iskreno rečeno,
od toga se ne umire, jak kano crna zemlja
i bez adrese, a hladan poput neba.

Hajd, kupite se! Razlaz! Šta čekate još?
Nadvoznu železnicu, isplatu odštete u Limburgu,
poreski povoljan Potop?

Sudnji dan je podmićen,
iznajmljena kola vozikaju Pape
u njihovim tijarama od Pene.

Na usijanim telefonima klate se prekupci
u znoju lica svojega svinjokožog:
Klasna borba je pri kraju, ogrezla u salu
na zemlji leži njena lovina, likvidna,
s ružičastom Penom u očima. U vitrinama,
pod celofanom, kunjaju plesnive zastave
i barikade. Iz prastarog džuboksa
trešti Internacionala, rok malaksali.

Generalštabovi igraju kosmički golf.
Iza zvučnog zida Napredak salutira
paradi lako upravljivih katedri.

U državnim bankama uškopljeni blagajnici
pevaju penušave arije, dok oduševljene gospoje
ljušte svoju frigidnu mesinu iz krzna od činčile.

Suzavac, kadilaci i barake
za Afrikance! Amo s tim rabat-markicama
za gladne edeme Novog sveta!

A zašto ne i sa premiranim vimenima?
Filmskim guzovima u Peni ružičastoj, striptizom
Zapada od Botropa do San Dijega?

Iskreno rečeno, zašto da ne? I zašto ne
s onim rampama? Zar da našoj deci
bude bolje nego nama? Ama, otkud i kako!

Otkud se stekla ta meblirana sirotinja,
štono se zavlači pod tepihe i grize
starinski nameštaj i ponude radnih mesta?
Odakle? i kuda s njima? Kud sa udovicama?
Kuda s komunistima? Kuda s onim
što veli Helderlin a Himler misli, s onim
što rakete i dugove na rate otplaćuje, onim što se
filmiše i trti pred kamerama i ševi i fuzioniše?
Kud sa nadbiskupima i mitropolitima?
Kud sa ofucanim genijalcima, koji cepteć od straha
sa prozora padaju? Napolje s njima, na kišu!
U duboku, užeglu Penu, u ludnice,
u hapsane, u kongresne sale,
gdeno lažovâ bale sa zidova kaplju,
a gde bi inače? U krematorije od livenog železa
i u stostruko proklinjane carinarnice,
u carinske Uprave i nadzorne Carine.

A kuda s nama? Kuda s onim štono
fudbalske stadione penušavo puni
i urla za krvlju i koka-kolom?
Kuda sa milim Bogom? Kuda s Njegovim
Podobijem što srču zdrobljenu guta?
Dobrovoljno u Bundesver! u ovu Penu!
u ovu strahotnu mrku ružičastu Penu!
u ovu njišteću zapenušanu Penu!

Ma, pusti me! Odbij! Slučajno sam još živ!
I slučajno rođen!

A poznat mi je i ovaj ukus hlora i olova:
zar ga ne osećate u puslicama i slatkišima
vi, nezasite, proždrljive lešine i kavopije?
Hajl Hitler! Bog vam vratio! taj ukus
Aušvica u kafani Flora u Doniju i ukus
Budimpešte u Savoju i Johanisburga?

I zašto dalje ovako? I zašto ovo rađanje
bedastih petorki od čiste hartije,
zašto erupcije dirljivih drevnih vulkana,
krunisanja, krkljanac i strka? Dosta je zajebancije!
Prekidaj s tim! Iskreno rečeno, od visoka plima,
pa šta, od nje se ne umire! Umire se na stolici,
kad malo promisliš da se ljudi među se žderu
čovek, iskreno rečeno, jede čoveka!

A zašto da ne! I zašto ne licitarsko srce
od medenjaka i gratis akcije za ministra kulture?
Pa šta? a zašto ne i kafa? Zašto ne koma?
Zašto ne amok? Ni od njih se ne umire!
Umire se od NATO-a, od pretvaranja srca u sapun,
iskreno rečeno, u klubetu ministranata,
u neboderu veštačke Pene u Diseldorfu
umire se na stolici, iskreno rečeno,
kad porazmisliš, ko si i šta si!

Kupujte mrtvačke sanduke s ugrađenim
klima-uređajima i vodom za ispiranje,
zbilja, zbilja, cene skaču, aferim!
Uskoro će vam smirak draškati grlo.

Šta još čekate? Strpajte taj nakit,
otvarač za konzerve i čembalo u nedra,
ponudite Nemezi kakvu paušalu
i kupite prnje! Pakujte svoja obeštećenja,
beneficije, gas-maske i svoje trbušine!

Kupujte gajgerove brojače i stare majstore!
Kupujte dečake, dok zalihe traju, i na njima
istresajte svoje bljuvotine i baljezgarije!
Kupujte ponedeljnike, mora i okeane!
Kupujte poridž i bombe, kupite,
podalje od aerodroma, inžinjeriju!
Kupite onaj otrov što vam ga ja
na jezik potkupljiv stavljam
da vas ubijem, da vas osvežim!
Kupujte kulturu i valjajte je kao žvaku
međ čeljustima! Osnivajte nedostojne Švic-Banke!
Gomilajte! Nadgrađujte! Zašto da ne! Sravnjujte salda!
Unovčavajte! Činite likvidnim! Otpisujte! Isplaćujte!

A zašto da ne? Zašto ne lovce na glave
u obesnim kabrioletima? Zašto ne čabrove
pune majmunskih hormona u nervnoj klinici?
Ko će ovde, iskreno rečeno, da baci prvi kamen?

Ko ne živi od injekcija? Ko ne razbija
glave po raskršćima? Molim lepo!
Ko ne sudeluje u trgovini sluzokožom?
Ko ne zna šta je manija kupanja? Ko se ne zove Pilat?

Otvaraj! Dovde mi je! Poreznici došli da plene!
          Venčani kumovi!
Bundesferdinstkrojc! Mešoviti hor!
(Krst sa lentom za zasluge!
          Statistika!
Nebeski Mladoženja i generalni štrajk!
Otvaraj tu slavinu za gas! Ruke u molitve! Strah i trepet!

Pomaže Bog! Vataj se razboja! Premet i salto! Pesmu!
Bis dat qui cito dat! Bog vam vratio! Diž taj barjak!
Si vis pacem para bellum! Skidaj se! Lezi!
In saecula saeculorum!

Ovo ne jenjava! Neprestance pomalo krepucka,
al nikako da sasvim lipše, bulazni bedaste laske
o apokalipsi, ždere kavijar po najvećoj hladnoći,
i štrca svoje belančevine po zidovima kaznenionica!
Zbogom ostaj, zbogom, međunarodno podrigivanje,
ònô pliva kraul niz bujicu džina i Šanela
i bazdi na Penu i kloaku! Ali, ne jenjava!

Nema vajde! Ne pomaže ni munja s nebesa!
Ne pomažu ni Dior ni Rilke! Ovo smrdi na
automatsku Bahovu nedelju, do nebesa!
To su lica od majoneza i kita!
Ovo i u samrtnom času nemilice čegrće aparatima
za gašenje požara, cevima za gas, beleškama u aktima.

Mani me se! Dosta je! Ne znam ništa o tome!
Nisam od naših! Ja sam niko i ništa!
Sebi ruke! Sâm sam! Pustite me na miru!

Ne želim da vas menjam! Bog vam platio!
To me ne uzbuđuje! Nema svrhe!

Braćo po Peni, vi, prelati i gutači vatre,
iz-Pene-rođeni nadzorni Odbori, posmatram vas
ravnodušno, istinu govoreći, i pitam se:
zbilja, zbilja kuda s vama,
vi zaslepljena srca od sapuna, kuda? i zašto
u pakao, i zašto ne? i zašto
volite Johana Sebastijana Baha? i zašto
imate noseve poput mog? i zašto slatkasto
penuša kano daleki ugrušak krvi
Budućnost na nebu ružičastom?

       Tja, da se zovem Niko, bio bih nečiji brat,
u zemlji Nikovini, bio bih istrgnut, tako
da bih mogao da se odmaram od živih!
Da nisam, slučajno, nijedan od vaših, ni od naših,
bio bih oslobođen svega, i nas i ove Pene,
ove kapave, nasmešene slatkaste Pene,
koja raste i kvasa na žvalama ovog stoleća,
i nadima se u trezorima, u nevestinskim posteljama,
u pesmama i, zašto da ne? u mom penušavom srcu,
koje pliva, zaslepljeno u Peni uzavreloj
i rđa i pliva
besmrtno poput spajalice,

         kuda, kuda

u Budućnost ružičastu.
 

Preveo s nemačkog: Drago Tešević
 

nazad