Iz rukopisa

Dejan Simonović

DROT I BICIKLISTA

Ujak Rista je bio biciklista.
Nedeljom, podmazivao je bicikl. Temeljno. Marljivo. U tom poslu, umazao bi se sve do brkova.

"Ti kao da si plivao u ulju! Skote jedan!", cijuknula bi ujna Milica.

Ujna Milica je često cijukala. Valjda zato što ju je ujak Rista, za razliku od bicikla, podmazivao neredovno. I mrljavo.

"Ako sam skot, bar nisam drot", slegao bi ramenima ujak Rista.

Drot je bio ujnin brat – Ivan. Hteo je da bude pelivan, pa promašio profesiju.
"Pogrešno se prestrojio", tumačio je komšija Miladin. "A kada se pogrešno prestrojiš, nema ti nazad, ideš kud te životni saobraćaj povuče."

Drot Ivan je naokolo šetao ispršen, sa pendrekom duž butine.
Govorkalo se da drot Ivan ima dva pendreka, podjednake čvrstine i veličine. Jedan za službenu, drugi za privatnu upotrebu.

"Eh, koju taj opendreči...", šaputale su čeznutljivo i prije i snaje.

Drot Ivan se činio nevešt. Kao, ni luk jeo, ni luk mirisao.
Muški su ga merkali ispod oka. Ipak, niko ništa da preduzme, gde da se na vlast drzneš.

Sa povaljenom popadijom, prevršena je mera.
"Ovog ni pakao neće", promumlao je mračno pop Steva.

Pakao se predomislio. Drot Ivan je pandrknuo posred polja. Premlatile ga protuve.

"Božja kazna", dizao je oči k nebu pop Steva, mrseći bradu.

Na pogrebu, drota Ivana je oplakalo devedeset devet žena. Po pogrebu je usledilo sedamdeset sedam bučnih svađa.
U crkvi se udvostručio broj muških vernika.

"I nad silom ima sila", mrmljao je pop Steva, malo muškadiji u uši, malo sebi u bradu.
"Da je povukao ručnu, još bi ga sunce grejalo", uveravao je ujaka Ristu komšija Miladin.
"Ništa mu to ne bi pomoglo. Morao je ovako da završi", zajahao je bicikl ujak Rista i navalio na pedale. Bio je veštak u vožnji. Podjednako dobro je vozio i sa rukama i bez ruku. I vezanih i otvorenih očiju. Čak bi i noge ponekad podigao na volan.

Ujna Milica je gunđala da ujka Rista vozi bez glave, onako kako i živi, ali joj je malo ko verovao.
 

nazad