|
|
Iz rukopisa
Radomir Mićunović
PUTOPISI JEDNOG PESNIKA
ZAPIS SA EGEJA
GITARA ZA POD GLAVU
Vreme trubadura pripada prošlosti, pa ipak
se duh zaljubljenih pevača-skitača, tu i tamo, javlja i danas. Da nas
podseti, valjda, kako strast za skitnjom i ljubavlju je večna, samo što se
njeni oblici i junaci menjaju.
Davno pre trubadura, koji su obeležili vreme
romantizma u Evropi, Grčkom su slavu i poruku bogova i ljudi pesmom
pronosili aedi. Na te drevne pevače pomišljao sam tog leta, u Stavrosu, dok
sam na obali Egeja slušao mladog Kostasa Anadimesa, kako, uz dotrajalu
klasičnu gitaru peva čas grčke, čas engleske melodije.
Saznajemo da mladić krhke građe i hrapava
lica, živi u Agios Atanasiosu, u kontinentalnom delu egejske Makedonije. Na
jednom od tri kraka Halkidikija, nedaleko od Soluna. I da sa svojim drugarom
Janisom i svojim omiljenim instrumentom, tumara rivijerom prema Kavali,
pevajući sebe i druge. Sebi i drugima.
Taj dvadesetogodišnjak i sam piše i
komponuje. Imao je svoju grupu, a onda se odmetnuo. Sa dušom zadocnelog
romantičara, drži se one latinske Omnia mea mekum porto. Što u
njegovom slučaju znači, zaista, sve svoje sobom nosim – vreću za spavanje i
gitaru za pod glavu.
Neki atipični Grk.
Daleko je od Apolona, što se tiče stasa i
lika, ali čim prstima takne žice i čim sjajnim očima i baršunastim glasom sa
muzikom se stopi, deluje više nego ubedljivo.
Postepeno saznajemo šta Kostasa još
interesuje, sem putovanja, sviranja i pevanja.
– Moji sunarodnici uglavnom u
slobodnom vremenu čitaju novine i gledaju televiziju. Malo vremena imaju i
malo volje pokazuju za literaturu. A mene su knjige privlačile od malih
nogu. Pročitao sam dosta i na knjige sam sve pohlepniji. Dok ostali jure za
drahmama, ja se posvećujem umetnosti. I drevnoj igri.
Rekoh, nije običan Grekos.
Umesto zagasite puti, svetlog je tena. Umesto smisla za trgovinu, uživa u
prirodi i slobodi. Umesto tavle, igra šah.
Ništa berza! Duhovnost i
duhovitost su, dakle, njegovo konačno opredelenje!
Na 64 polja, uverili smo se,
izuzetno je snalažljiv, kao što deluje nesviknuto u realnom svetu. Izučio je
taktiku drvenih vojnika. Ako bi se toj igri ozbiljnije posvetio, sudeći po
zanosu i talentu, jednog dana bi možda dostigao nivo grčkog reprezentativca.
Sledećeg leta u Stavrosu, gde
smo u srećnim vremenima često letovali, nije bilo vokala – lutalice,
nepredvidljivog mladog Grka Kostasa Anamidisa. Zaljubljenika knjige i
nesuđenog šahovskog majstora. Dalekog i nepriznatog potomka antičkih pevača,
neprimerenog potrošačkom dobu. Ko zna kuda se zaputio rošavi osobenjak sa
gitarom?
Spominjući se njega, nekako mi
istovremeno u svest naviru stihovi našeg topličkog boema Rada Drainca:
Glad mi je beskrajna, a ruke večito prazne...
Putuj i sanjaj, melanholični,
dobri gitaristo helenski!
I pevaj, pevaj, svojim iskrenim glasom i
svojim velikim dečačkim srcem.
Neka te bogovi čuvaju obalama egejskim, i
dalje, kuda te god snovi i mašta usmere.
Znaš i sam, da život ima bela i
crna polja, kao šah.
Zato, nemoj da te poraze oni kojima je novac
važniji od duše.
Neka ti je uvek, za sreću, dovoljna vreća za spavanje i gitara za pod glavu,
jer umetnost će, jedina, spasiti svet.
nazad
|
