ARARAT
Očima blizu a ipak daleka
S crnim srcem u sunčevom zaranku
Gora biblijska Ararat još čeka
Na mojim suzama Nojevu barku.
Došao je čas vere i moje nade
Raspete na četiri strane krsta
Da jednom s nebesa obe se vrate
I reč ljubav čuje iz naših usta.
Granice neće biti među nama,
Jer moje ruke grle ga ko brata.
Čas je vere, penjem se po mukama
Da poljubim sedi vrh Ararata.
13.11.1993.
VISIBABE
Kad sunašce sneg mi TOPITI stane,
Krave sa polja i vrtovi mokri –
Iz znojne zemlje namiguje na me
Mnoštvo visibaba tužnookih.
Ćutke trepnu i ćutke se nasmeše,
Opijene snom proleća u cvetu,
Al’ suza im je u oku – ah, beše
Malo dana, za njih, na ovom svetu.
PRED FRESKAMA GRAČANICE
U ovom čudesnom Božjem hramu
Još žive freske –
Veličanstvene i svetle.
Iz starih zidova
Izbija sjaj dalekih vekova...
Svaki kamen budno
Svedoči o prošlosti,
Priča legende o minulom...
Stoleća minu neprimetno i ćutke,
Samo freske
Pripadaju večnosti –
Ispunjene
Svetlošću,
Zvukom
Molitve...
25.10.1993.
