STARINA U BAŠTI
Sedi starina u bašti pod orahom:
čelom traži sa grana odbeglo lišće,
ćuti i levim okom podupire snopove
koje slučajna oluja preti da raznese,
a desno oko zabada pod košulju vidika
ne bi li ga urazumio da odustane od puta.
Sedi starina u bašti pod orahom:
obrvama gasi zapaljenu strnjiku,
bradom potkrepljuje dane koji se krate,
izbrazdanim obrazima nutka
tesnac kao skrovište za prolaznost.
Kad ustane, prožvaka:
Ho, maj, što se u Banatu
friško stari!
VEČERAS ĆU DA TE SANJAM
Večeras ću da te sanjam:
odavno želim da budem bezbrižan
nikad nisam bio pristalica kavge
ne volim da zavirujem pod tuđ zaklopac
iznenađenjima se uporno nadam.
Večeras ću da te sanjam:
verovatno mi nećeš uskratiti tu sitnicu
čini mi se da je dan pogodan za luksuz
po svemu sudeći raspolagaću tišinom
izgleda da se mogu razmetati osećanjima.
Večeras ću da te sanjam:
kule i gradove uvešću nesmetano u dušu
med i mleko biće mi nadohvat ruke
ljubičasti vidik primiće me u krilo
i sam Bog će mi prozboriti.
Večeras ću da te sanjam:
zaslužio sam da me prime u naivce
dokazao sam da sam šeprtlja
uveren sam da mogu sebi priuštiti
izlet u bezazlenost.
Večeras ću da te sanjam.
