GREŠNI SIN
Konačno požurio sam sneg
Može se pretpostaviti
Po zamahu
Jedva čujnom
Ispod anđeoskih skija
Ali odzvanjajući šuplje iz moje duše
Kako ja,
Sneg
Da ostanem lenj tako dugo ove zime?
Da li sam zaboravio na sebe?
Fijuk snega
Anđeli koji se skijaju
I Bog
Tamo gore
Probuđeni iz svog sna
Kašlju, besni na mene,
Sneg,
Zimin (i njegov, takođe)
Grešni sin
SEKVENCE
...
Biti tužan
I osećati tugu –
Dve godišnjice duše
...
Nema života u ovom svetu
Zbog toga mrtvi moraju da se povuku
Dublje u smrt
...
Azurna plava:
Jedina dugovečnost
Koja nema kraj
...
Prorok:
Srebrna maslina u pustinji
Povijena nad vrtlogom
...
Uvek izbegavam borbu
Jer nije neophodna
Za onog koji se bori
...
Naučio sam „biti”
Moram da naučim „Ne biti”
Sad moram da zamenim „ili” sa „i”
...
Kad iz mene iščezne
Poslednji anđeo
Stvoriće se praznina pod nazivom „večnost”
...
Nisam samo čovek
Već izmaglica
Čija težina oseća samo azurnu
