PESMA STRPLJENJA
Na divan tren pomislih da ćeš poludeti
i okončati groznicu uma,
ali u ruci ti Hristov trn,
pa se nasmejah i pritisnuh topao novčić
na zrele ti grudi:
i tada se jasno setih tvojih ludih pisama
i kako si mi isplela inicijale u grlo.
Moji me prijatelji upozoriše
da si pročitala stari skelet okeana,
kažu da ušivaš vodene zvuke
u druga usta, u druge spomenike.
„Ne putuj bez srebrnog metka,“ opominju me.
„Drži kolac u džepu.“
I nasmeših se tom pogrešnom tumačenju
tvojih sumanutih pisama
i mog ukrašenog grla.
Ah, njemu ću reći da te pažljivo voli,
da te poštuje školjkama i šarenim bocama,
da ti lice od peska zaštiti,
a vremenom sprženu bubu od tvoje ljudske ruke sačuva,
da te nauči novim pričama o munjama,
i da te ponekad pusti da po obali trčiš bosa.
I kad se igla beskrvno nasmeši u njegovom obrazu,
videće koliko je lepo
kada te voli ludakinja.
Ne radujem se vremenu
kada će okean otkriti i zarđati tvoje lice
kao što je to uradio svim svetskim svetionicima
koji su svoje zlato i kamen izložili vodenom pokolju,
jer tada će i tvoja pisma rđati s okeanskom logikom
a moji nokti neće biti dovoljni
da mi poderu šavove na grlu.
KADA OVA AMERIKANKA
Kada ova Amerikanka,
čije butine obuzdava neobavezna crvena tkanina,
gromovito prođe kraj mene dok sedim,
kao pleme Mongola koje pali šumu,
grad biva razoren
a krte zgrade stogodišnje
zapljusnu ulice,
i moje oči su u plamenu
zbog vezenih Kineskinja,
već starih,
a tako sićušnih među tananim borovima
na ovim ogromnim predelima,
i dok se okreneš
one su već tako daleko.
PESMA
U suzama gola devojka
o imenu mom razmišlja
to bronzano ime
prstima brojnim
svog tela
prevrće
ramena pomazuje
upamćenim mirisom
kože moje
Ah, general sam
u njenoj istoriji
preko polja
teram velike konje
od zlata mi odežda
vetar na oklopu
sunce u utrobi
Neka joj meke ptice
meke kao priča očima njenim
zaštite lice
od neprijatelja mojih
a zle ptice
čija su oštra krila
kovana u metalnim okeanima
čuvaju odaju
od napadača mojih
I neka je noć blaga prema njoj
neka se visoke zvezde popnu na belilo
njenog tela nepokrivenog
I neka ime moje bronzano
dodiruje njene prste brojne
neka zasija s plačom njenim
dok se ja kao galaksija ne prikačim
i dok me ne zapamte
u tajni njenoj i krhkim nebesima.
