Transtremer je moj
vademekum dok lutam
sobom i poljem.


Iznad taštine,
kao u Badelundi,
slavuj na Gradcu.


Doživljavam ih –
haiku i moresklon –
kao blizance.


Formuliše put
unuk baltičkog loca
na južnoj pruzi.


Da, krezava je,
ali i proždrljiva:
blenda na doku.


Od kobilice
čijeg spilna slediš grč
do vrha mora?


U jedrima je
krstaški kompleks brika –
prek i potisnut.


Čak broj ili dva
okraćao je spektar
u društvu pramca.


Moreuzi od
crta, tačaka, crta.
Konac u igli.


Uzemljen vetar
nepristrasno pustoši.
Klupčići nade.
 

Kroz slepu brazdu,
sa zvezdom za petama,
prema studeni.


Šišarku uhu
prinosim da podsetim
čestar valova.


Tavan na Cveti
neće znanje, već veru
brodskog dnevnika.


Haringa stava
u tišmu pristaništa
baca zbunjenost.


Kida belu krv
dezorijentacije.
Ris pod zakletvom.


Približava nas
jedno drugom. I trećem?
Stouha magla.


Sapi kaverne
pod zrelim krznom plime.
Pritajiti se.


Prsne orgulje
odlikuju nervozom.
Saglasnost sila.


Oker kapričo
žiga klavijaturu.
Pogled ne stari.


Iz kolekcije
staromodnih opreza –
arija lule.