(„Književni klub Branko Miljković“ – „Kulturni centar Svrljig“,
Knjaževac – Svrljig, 2010)
ŽIZNI TOLIKE MINUŠE A PESMA TEK
IZUSTILA...
Žizni tolike minuše a pesma tek izustila
Dan ovaj što zamandalio se kao carske dveri
A bilo je noći kojih bi se strašile i zveri
Oštreći zube u magli namah što se gustila
Sa ovo malo ljubavi i pesma bi nas odala
Govore u horu slikari lekari učitelji đaci
Dostojni i nedostojni cirkuski pajaci
A istina časna sebe je najbolje spoznala
Izmišljeno je sve što uživanju služi
Mi kukavci nismo ovde stigli nepozvani
Po savesti istorije davno su nam odbrojani
Dani i samo prkos oko glave postojano kruži
A senke umilne posrću kao iz špalira
Čitav vek: dani i noći predugih lektira
ČITAV VEK: DANI I NOĆI PREDUGIH LEKTIRA...
Čitav vek: dani i noći predugih lektira
Sklopili su knjigu našu kao morski vali
Vazda o nama zbore sati koje smo prespavali
A još pevamo jasno kao iz psaltira
Ovek su nas takle godine mrkline
Posle mnogih zala dani nedovoljstva
U prisoju slovo zapisuje čojstva
Predaka i potomaka oko zavetine
Gori se primičem s pticama u jatu
Dalekim potomcima nosim poslanicu
Dok u hladu hrasta zavičaj moj sni i tu
Priči toj davnoj dopisujem stranicu
Na mnogaja ljeta stada bez pastira
Ni kao vreme između dva cveta leptira
