KAKO SE OPORAVITI OD ROĐENJA?
Čitav život pišem pesme
da bih se oporavio od rođenja.
Pisanje stvara razdaljinu između
sveta i mene
nepotrebnog suvišnog sveta.
Mnogi se ljudi gase ločući
pušeći travu
jebući podajući se nežnijem a
krvožednijem polu
ili se ubijaju od posla.
Jedan od načina da se ugasite
je i ovaj.
Uvek ste na visini Himalaja
stvaranje dovoljno prosvetljuje
svaka vas reč vodi daleko od Bližnjih
udaljava se od Biblije brzinom svetlosti
izbegava smetlišta gonoreje gubilišta
parlamente i crkve
i kao staza je što vas po mećavi
vodi do groblja
ili do materice.
Tamo već znate šta ćete sa njome.
Uvučete se dole
prekrijete lišćem
smišljate sve jednostavnije pesme
u svakom slučaju jednostavnije od života
i lepše od ružinog cveta.
Tako ste tako
blizu sebe
da osećate smrad sveta
dišete kroz cev njegove otužne metafizike
jer i vi ste čovek
čak ako ste i pesnik
i gasite se lako
kao ljuljajući se
kao onda kada su vas ljuljali
kada je oko vas sve bilo čist ponor
zelena trava
zeleni prozor
a u njemu mesec
i plavi život
lepši od oluje
brži i nedostižniji
od života.
Innsbruck, 20. juli 2008.
NAČELO GORČINE
Nije bilo vredno ovo
gledanje života
čerečenje poklonjenih dana
susreti sa razularenim hordama
oceubica
gladnih tuđih beskonačnosti
nagriženih sumnjivim
likovima mesa
ushita i mucanja.
Nije bilo vredno
gledanje ovog života
čučanja zajedno sa stvarima
u uglovima predviđenim
za Krst
i rasejana stanja
melanholije i egoizma
u satima od kojih
ne nastaju dani
niti meseci
no samo pokretne pustinje
rasejavaju težnje
prema ostrvima Ničega
prema arhipelazima koji skrivaju
nove uzdahe
nove arhipelage
pleonastičnog trajanja
u isto takvom svetu.
Nije bio vredan trud materije
da mi ispostavi račun
za gađenja
koja nisu morala biti ja
a bila su
celog mog života
dok čekam nešto što ne
bi bio život
niti bilo kakva druga
Neodređenost.
Innsbruck, 20. septembra 2008.
