Iz novih knjiga

Mladenko Sadžak

Pregled srpske književnosti
u Bosni i Hercegovini u 19. vijeku

Mladenko Sadžak: Pregled srpske književnosti u Bosni i Hercegovini u 19. vijeku

(„Artprint”, Banja Luka, 2010)
 

1.8. Pravci srpske književnosti u BiH u 19. vijeku

U dru­goj po­lo­vi­ni 19. vi­je­ku u srp­skoj knji­žev­no­sti u BiH, kao što se vi­di iz na­ve­de­ne pe­ri­o­di­za­ci­je, po­sli­je tri vi­je­ka do­šlo je do po­ja­ve no­ve knji­žev­no­sti; uz to, to je vri­je­me i in­ten­ziv­nog bi­lje­že­nja na­rod­nog stva­ra­la­štva, od­no­sno ko­di­fi­ko­va­nja na­rod­ne srp­ske knji­žev­no­sti. Taj vi­jek, da­kle, ni­je bio bu­ran sa­mo u po­li­tič­kim de­ša­va­nji­ma (Pr­vi i Dru­gi srp­ski usta­nak, re­vo­lu­ci­o­nar­na 1848. go­di­na, bu­ne i ustan­ci Sr­ba u BiH, smje­na car­sta­va, tur­skog sa austrij­skim, u BiH) ne­go i u obla­sti­ma kul­tu­re i knji­žev­no­sti. U nje­mu se, kao i cje­lo­kup­noj srp­skoj knji­žev­no­sti u BiH, mo­gu pra­ti­ti raz­li­či­ti to­ko­vi ili prav­ci, a ko­je će­mo, u pe­ri­o­di­za­ci­ji ko­ja sli­je­di, do­dat­no na­slo­vlja­va­ti po naj­zna­čaj­ni­jim ča­so­pi­si­ma ko­ji su bi­li ka­rak­te­ri­stič­ni za te knji­žev­ne prav­ce.

1. 8. 1. Knji­žev­ni po­če­ci
(„Srp­sko-dal­ma­tin­ski ma­ga­zin”)

Srp­ski su pi­sci iz BiH na po­čet­ku 19. vi­je­ka i ži­vje­li i stva­ra­li iz­van ze­ma­lja iz ko­jih su po­ti­ca­li; nji­ho­va se dje­la sto­ga te­ško mo­gu i oprav­da­ti u ovo­me kor­pu­su. Ipak ih pri­dru­žu­je­mo, pr­vo za­to što oni naj­če­šće i ni­su svo­jom vo­ljom od­la­zi­li iz svo­je ze­mlje, već su ili bje­ža­li od zla ili su si­lom bi­li tje­ra­ni u iz­gnan­stvo; a on­da i za­to da se na­go­vi­je­sti, ili bar na­slu­ti, ka­kvi su prav­ci i do­me­ti na­še knji­žev­no­sti mo­gli bi­ti da ni­je bi­lo vje­kov­nog rop­stva i mra­ka pod Tur­ci­ma. U okvi­ru ove knji­žev­no­sti, na­i­me, mo­gu se iz­dva­ja­ti i ten­den­ci­je kla­si­ci­zma (Lu­ka Mi­lo­va­nov), i pro­svje­ti­telj­stva i ra­ci­o­na­li­zma (Va­sa Pe­la­gić, Ga­vro Vuč­ko­vić Kra­ji­šnik), i pred­ro­man­ti­zma (Si­mo Mi­lu­ti­no­vić Sa­raj­li­ja).

Na dru­goj stra­ni, za­vr­šne de­ce­ni­je knji­žev­no­sti sred­njeg do­ba po­ka­zu­ju se kao ve­o­ma va­žne za na­sta­nak i pro­fi­la­ci­ju no­ve srp­ske knji­žev­no­sti u BiH, po­go­to­vo zbog knji­žev­nih uti­ca­ja ko­ji su se pre­no­si­li iz pr­ve u dru­gu po­lo­vi­nu vi­je­ka, a on­da i zbog kon­ti­nu­i­te­ta u raz­vo­ju po­je­di­nih ob­li­ka knji­žev­nog ra­da (opi­si na­rod­nog ži­vo­ta, bi­lje­že­nje usme­ne knji­žev­no­sti, me­mo­ar­ska dje­la, i sl). Naj­ve­ća pre­pre­ka da se ova dva pe­ri­o­da po­sma­tra­ju za­jed­no bi­la je što knji­žev­nost sred­njeg do­ba ni­je na­sta­ja­la i, što je va­žni­je, ni­je ni pu­bli­ko­va­na u Her­ce­go­vi­ni i u Bo­sni, već iz­van njih. Mje­sta u ko­ji­ma pi­sci ovo­ga pe­ri­o­da ob­ja­vlju­ju svo­ja dje­la (u Nje­mač­koj, Austro­u­gar­skoj, Ru­si­ji i u Sr­bi­ji) ve­o­ma su uda­lje­na od BiH (po­go­to­vo u du­hov­nom smi­slu), baš kao što po­ne­kad i na­sta­ju u (fi­zič­ki) da­le­kim ko­lo­ni­ja­ma Oto­man­skog Car­stva, u Ma­loj Azi­ji (iz­gna­nič­ka dje­la Ga­vre Vuč­ko­vi­ća i Va­se Pe­la­gi­ća).

Glav­na pu­bli­ka­ci­ja ovog pe­ri­o­da, go­di­šnjak ko­ji oku­plja i ob­je­di­nju­je sko­ro sve zna­čaj­ni­je pi­sce, SRP­SKO-DAL­MA­TIN­SKI MA­GA­ZIN (u po­čet­ku AL­MA­NAH), ipak ni­je bio mno­go uda­ljen od BiH: iz­la­zio je u Kar­lov­cu (1836. i 1837.), Za­dru (1838–1849), Za­gre­bu (1850. i 1851.), Be­ču (1856, za go­di­ne 1852. i 1853.), pa opet u Za­dru (1862–1873). MA­GA­ZIN je bio ve­za sred­nje i no­ve srp­ske knji­žev­no­sti, ali isto ta­ko i knji­žev­no­sti iz­van i knji­žev­no­sti ko­ja je na­sta­ja­la u BiH; on je ozna­ča­vao i po­čet­ke knji­žev­ne de­lat­no­sti na­ših sveš­te­ni­ka. U nje­mu sa­ra­đu­ju Jo­a­ni­ki­je Pa­mu­či­na, Pro­ko­pi­je Čo­ko­ri­lo, Se­ra­fim Šo­la­ja, Jo­van Sun­de­čić, Ato Mar­ko­vić Slo­mo, Ivan Fra­njo Ju­kić, Ni­ći­for Du­čić. Tu su i pi­sci iz Voj­ne Kra­ji­ne (Bo­ži­dar Pe­tra­no­vić, Ni­ko­la Be­go­vić), ilir­ci (Pe­tar Pre­ra­do­vić), i mno­gi dru­gi. Ru­bri­ke o isto­ri­ji, ge­o­gra­fi­ji i na­rod­nom ži­vo­tu, o sta­ri­na­ma i o usme­noj knji­žev­no­sti, na­ći će svo­je mje­sto i u pr­vim ča­so­pi­si­ma ko­ji će se po­ja­vi­ti u BiH.1

1. 8. 2. Sve­to­sav­ski po­kret („Bo­san­ska vi­la”)

Iz oslo­bo­di­telj­skih i dr­ža­vo­tvor­nih za­htje­va, u ko­ji­ma su se iz­no­si­li i bra­ni­li do­ka­zi da su „Bo­sna i Her­ce­go­vi­na od dav­ni­na srp­ske ze­mlje”, da su to „na­sljed­ne ze­mlje Sve­to­ga Sa­ve”, pro­iz­i­la­zi­li su i do­mi­nant­ni knji­žev­ni ob­li­ci ovog, pr­vog di­je­la no­ve srp­ske knji­žev­no­sti u BiH: za­pi­si le­gen­di, pre­da­nja i na­rod­nih vje­ro­va­nja, isto­rij­ske pro­ze, a on­da i an­tro­po­ge­o­graf­ski i et­no­graf­ski ra­do­vi. Po tim pre­o­ku­pa­ci­ja­ma BO­SAN­SKA VI­LA ni­je usa­mlje­na: slič­ne ori­jen­ta­ci­je su i DA­BRO­BO­SAN­SKI IS­TOČ­NIK i GLA­SNIK ZE­MALJ­SKOG MU­ZE­JA.

Po bro­ju Vu­ko­vih na­sta­vlja­ča, na­ci­o­nal­nih en­tu­zi­ja­sta i knji­žev­nih po­čet­ni­ka, ovaj pra­vac je naj­broj­ni­ji i u sve­mu pre­va­zi­la­zi oče­ki­va­ne re­zul­ta­te i naj­smje­li­jih kul­tur­nih rad­ni­ka tog vre­me­na. Ne bez raz­lo­ga, ovaj se pra­vac do­dat­no na­slo­vlja­va po BO­SAN­SKOJ VI­LI, ča­so­pi­su ko­ji je pred­nja­čio i u kul­tur­nom, i u pro­svjet­nom, i u knji­žev­nom pre­po­ro­du srp­skog na­ro­da u BiH.

Što se ime­na pi­sa­ca i stva­ra­la­ca ti­če, oni su se u VI­LI (pa i u ci­je­lom po­kre­tu) oku­plja­li po naj­slo­bod­ni­jem shva­ta­nju poj­ma srp­ske sa­bor­no­sti; nji­ho­ve ra­zno­li­ko­sti kre­ta­le su se u ra­spo­nu od na­iv­nih sa­ku­plja­ča na­rod­nih umo­tvo­ri­na, đa­ka, še­gr­ta i se­lja­na, pa sve do po­e­tič­ki sa­svim iz­gra­đe­nih pje­sni­ka i pri­po­vje­da­ča (A. Šan­tić, P. Ko­čić, S. Ćo­ro­vić).

Sa­ku­plja­nje na­rod­nih umo­tvo­ri­na, et­no­graf­ski i an­tro­po­ge­o­graf­ski rad, umjet­nič­ka knji­žev­nost (po­e­zi­ja, pro­za, dra­ma), knji­žev­na kri­ti­ka, pre­vo­di­la­štvo, osta­le knji­žev­ne vr­ste (pu­to­pi­si, me­mo­a­ri...), obla­sti su ko­je, sva­ka za se­be, za­vre­đu­ju ne­ma­lu is­tra­ži­vač­ku pa­žnju.

1. 8. 3. Knji­žev­nost vi­so­ke umjet­no­sti („Zo­ra”)

Raz­voj no­ve srp­ske knji­žev­no­sti u BiH naj­bo­lje se vi­di u stva­ra­la­štvu tzv. Mo­star­skog knji­žev­nog kru­ga, ko­ji od 1896, ka­da su Alek­sa Šan­tić i Sve­to­zar Ćo­ro­vić po­kre­nu­li ZO­RU, mje­seč­ni list „za za­ba­vu, po­u­ku i knji­žev­nost”. Od tog vre­me­na do da­nas ni taj list ni nje­go­vi ured­ni­ci (uz po­me­nu­te pi­sce list će ure­đi­va­ti još i Jo­van Du­čić i Ata­na­si­je Šo­la) ne pre­sta­ju da pri­vla­če pa­žnju knji­žev­ne i kul­tur­ne jav­no­sti. Ovaj pra­vac u na­šoj knji­žev­no­sti ka­rak­te­ri­šu vi­so­ki es­tet­ski za­htje­vi u knji­žev­no­sti, ali i dru­gim obla­sti­ma (u sli­kar­stvu, te­a­tru, kri­ti­ci), po­tom u na­u­ka­ma – u an­tro­po­ge­o­gra­fi­ji, isto­ri­ji, psi­ho­lo­gi­ji, et­no­gra­fi­ji.

Broj­ne su, me­đu­tim, i dru­ge za­slu­ge ove gru­pa­ci­je istin­skih umjet­ni­ka: oni su tra­si­ra­li put kul­tur­nog na­pret­ka i raz­vit­ka, i to ne sa­mo u BiH već i u ci­je­lom re­gi­o­nu; nji­ho­vim ra­dom Mo­star po­sta­je knji­žev­no sre­di­šte Her­ce­go­vi­ne, ali i dru­gih ju­žno­slo­ven­skih ze­ma­lja (ZO­RA, pr­vi či­sto knji­žev­ni list u BiH, od 1896. do 1901. go­di­ne, po mi­šlje­nju mno­gih knji­žev­nih isto­ri­ča­ra, naj­bo­lji je list ko­ji iz­la­zi na srp­skom je­zi­ku; u njoj sa­ra­đu­ju Zmaj, Ko­stić, Ve­se­li­no­vić, Sre­mac, Ma­ta­vulj, Do­ma­no­vić, Ći­pi­ko, Sker­lić i mno­gi dru­gi); pi­sci ovo­ga kru­ga is­kre­ni su za­go­vor­ni­ci brat­stva iz­me­đu Sr­ba pra­vo­sla­va­ca i Sr­ba mu­ha­me­da­na­ca (nji­ho­vi sa­rad­ni­ci su Av­do Ka­ra­be­go­vić, Osman Đi­kić i dr.); nji­ho­vi vi­so­ki estet­ski kri­te­ri­ji po­sta­ju uzor i za dru­ge na­še ča­so­pi­se (po­sli­je 1908. go­di­ne, po ugle­du na nji­hov rad, a on­da i pod uti­ca­jem mo­der­nih stru­ja­nja iz Evro­pe, osa­vre­me­nja­va se i BO­SAN­SKA VI­LA).

_______________
1. O knji­žev­nom uti­ca­ju i kul­tur­nom zna­ča­ju Srp­sko-dal­ma­tin­skog ma­ga­zi­na Ni­ći­for Du­čić ka­že: „Ja smi­jem slo­bod­no re­ći: da je ovaj ča­so­pis, po­sli­je Vu­ko­vi­jeh knji­ga, naj­mi­li­ji na­še­mu na­ro­du ba­rem u: Dal­ma­ci­ji, Du­brov­ni­ku, Bo­ci, Cr­noj Go­ri, Her­ce­go­vi­ni i Bo­sni. To se tvr­di i ti­jem: što je po­kraj Vu­ko­vi­jeh knji­ga pro­kr­čio put i otvo­rio vo­lju na­ro­du za či­ta­nje u ti­jem obla­sti­ma... „Srp­sko-dal­ma­tin. Ma­ga­zin“ je u Her­ce­go­vi­ni, da ne rek­nem: pr­va, ali, ja­mač­no, naj­pri­stu­pač­ni­ja srp­ska knji­ga, ko­ju sa sla­šću či­ta­ju: i ka­lu­đe­ri, i po­po­vi, i tr­gov­ci i za­na­tli­je i đa­ci, ko­ji su do sko­ro uči­li i či­ta­li cr­kve­no­slo­ven­ski: bu­kvar, ča­so­slo­vac, mje­se­co­slo­vac i psal­tir... I za­i­sta, sva­ka ku­ća u Her­ce­go­vi­ni, u ko­joj ma ko zna či­ta­ti, ima: ili Vu­ko­vu ma­kar jed­nu knji­gu, ili Srp­sko-dal­ma­tin­ski ma­ga­zin.“ (N. Du­čić: Ob­zna­na Srp­sko-dal­ma­tin­skog ma­ga­zi­na, „Mla­da Sr­ba­di­ja“, Be­o­grad, 1871. Pre­u­ze­to iz knji­ge: Za­pi­si o Cr­noj Go­ri, Sta­roj He­ce­go­vi­ni i Sr­bi­ji. Gac­ko, 2003, str. 254–255)
 

nazad