|
Iz novih knjiga
Džejms Skali
OKEANIJA
(„Apostrof”, Beograd, 2010)
OKEANIJA
Tako ogroman tako moćan
maske i štitovi
obojeno drvo
ratna toljaga
ukrašene lobanje
perjanice od kazuara
očne duplje
zazivaju
mozaik od školjki
kako malo kako sjajno
to čelo
uglačano kao slonovača
pradedovskim
duhom rezbarena vesla
koštani bodež
na vrhu drške
lepršava kosa
sakriva šaku
koja ga drži
Kažem da šaka
ovde je
osvetljena predvečerjem
svetlosti i senke
plove kroz prašinu
moja se šaka
sa svojim venama
i crvenkastim pegama
naziva ljudskom
šta je ljudsko –
samo oblik materije
koji seče vodu dugim kanoima
milujući penu strasti, lepote, krvi
ustrašen, zastrašujući
TRAJNI PORAZ
a kada bogovi budu otišli
u dugu, bahantsku noć –
bogovi planete
opijeni krvlju, pijani za novcem,
mržnjom prema životu
poći ćemo za njima
u istu noć
nazad
|