Iz novih knjiga

Vladimir V. Predić

Stepenice koje nismo hteli

(„Apostrof”, Beograd, 2010)
 

ZIMSKI OBLACI

                   Polu Valeriju, u spomen

Kud lete oblaci vrani,
Možda u neki tuđi kraj,
Da 1 su ikad opevani,
Il su samo ugasli sjaj?

Kuda lete zlom sputani,
Ti teški vesnici zime?
Uvek su nam bili strani,
A jednom imali ime.

Dizali se, Nebu, beli,
Onda u sunovrat pali;
Kada su se s nama sreli -
Zlatom su nas opevali!

U duši ko plavet zreli,
Ti oblaci, jednom, beli.

Beograd, 1. marta 2010, popodne

VREME GLADI

                   Geteu, u spomen

Dajte pomoć u svemu,
Putnici u dobru i zlu;
Da 1 smem da se nadam čemu
Na sumračnom zemaljskom tlu?

Umem da podiđem volji,
Al još sam zbunjen toliko
Da ne podižu me bolji -
Tamo gde ne vlada niko!

Ali čar novine ima
Zbrka ljudi što se tiska;
Kako pomoći njima -
Ognjišta im nisu bliska?

Oni dižu samo šatru,
A ne blagost - Božju Vatru!

Beograd, 14. marta 2010, usumračje
 

nazad