O knjigama

Dejana Jovanović

IJAN MEKDONALD - KELTSKI PESNIK SAVREMENE FANTASTIKE

(Ijan Mekdonald: Knjiga izgubljenih snova. Preveo s engleskog Goran Skrobonja, „Paladin“, Beograd, 2010)

Fa­sci­na­ci­ja pro­zom ir­skog pi­sca Ija­na Mek­do­nal­da (Ian McDo­nald, ro­đen 1960. go­di­ne u Man­če­ste­ru, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja) za Go­ra­na Skro­bo­nju, srp­skog pi­sca, pre­vo­di­o­ca i iz­da­va­ča tra­je već vi­še od de­ce­ni­je i po – od pr­vog nje­go­vog su­sre­ta sa Mek­do­nal­do­vom pri­po­vet­kom „Re­sto­ran iz­gu­blje­nih sno­va“ ob­ja­vlje­nom u an­to­lo­gi­ji pri­ča o su­je­ver­ju Nar­row Ho­u­ses pri­re­đi­va­ča Pi­te­ra Kra­u­te­ra. Re­zul­tat te fa­sci­na­ci­je je­su hi­lja­de pre­ve­de­nih stra­na pro­ze ovog iz­u­zet­no zna­čaj­nog sa­vre­me­nog auto­ra, ob­ja­vlji­va­ne u na­ve­de­nom pe­ri­o­du uglav­nom u ni­sko­ti­ra­žnim fan­zi­ni­ma i po­ne­koj an­to­lo­gi­ji do­ma­ćih iz­da­va­ča – sve do 2009. go­di­ne, ka­da je Skro­bo­nji­na iz­da­vač­ka ku­ća „Pa­la­din“ iz Be­o­gra­da po­če­la si­ste­mat­ski da ob­ja­vlju­je Mek­do­nal­do­va de­la.

Po­sle ob­ja­vlje­nih ro­ma­na Bes­pu­će (De­so­la­tion Road, srp­sko iz­da­nje 2009) i Bra­zil (Brasyl, srp­sko iz­da­nje 2010), „Pa­la­di­no­va“ na­sto­ja­nja da spe­ci­fič­na Mek­do­nal­do­va po­e­ti­ka bu­de do­stoj­no pre­zen­to­va­na srp­skim či­ta­o­ci­ma kru­ni­sa­na je ne­sva­ki­da­šnjim po­du­hva­tom: ob­ja­vlji­va­njem zbir­ke pri­ča Knji­ga iz­gu­blje­nih sno­va eks­klu­ziv­no za srp­sko tr­ži­šte, u iz­bo­ru i pre­vo­du sa­mog Skro­bo­nje.

„Su­sreo sam se sa Ija­nom Mek­do­nal­dom u apri­lu 2010. go­di­ne“, ka­že Skro­bo­nja, „na za­gre­bač­kom Sfe­ra­ko­nu, gde je on bio po­ča­sni gost, iako – za­ni­mlji­vo – ne­ma ni­jed­nu knji­gu ob­ja­vlje­nu u Hr­vat­skoj. Za­to je ’Pa­la­din’ bio tu da pred­sta­vi svo­ja iz­da­nja Bes­pu­ća i Bra­zil, a ja sam imao tu čast da odr­žim uvod­no slo­vo za Ija­no­vu ra­di­o­ni­cu odr­ža­nu tom pri­li­kom pred pu­nim am­fi­te­a­trom, na te­mu stva­ra­nja sve­to­va za po­tre­be knji­žev­nih de­la. Bi­la je to pri­li­ka i da Ija­nu uru­čim di­gi­tal­no od­štam­pa­ni i po­ve­za­ni pri­me­rak Knji­ge iz­gu­blje­nih sno­va sa pred­lo­gom da ona bu­de ob­ja­vlje­na u Sr­bi­ji, na šta je on od­mah pri­stao.“

Skro­bo­nja je me­sec da­na ka­sni­je u Lon­do­nu raz­go­va­rao sa Mek­do­nal­do­vim agen­tom ko­ji ne sa­mo što je po­tvr­dio da se Knji­ga iz­gu­blje­nih sno­va mo­že po­ja­vi­ti u Sr­bi­ji, već je od pri­re­đi­va­ča tra­žio na­čel­nu do­zvo­lu da se ona nu­di stra­nim iz­da­va­či­ma ši­rom sve­ta, što je sva­ka­ko bi­lo iz­u­zet­no pri­zna­nje za ovaj „Pa­la­di­nov“ po­du­hvat.

Zbog če­ga je Knji­ga iz­gu­blje­nih sno­va to­li­ko po­seb­na?

Po­naj­pre zbog to­ga što je reč o svo­je­vr­snom iz­bo­ru „naj­bo­ljeg od Ija­na Mek­do­nal­da“, iz­bo­ru u ko­ji su ušle ka­ko pri­če ob­ja­vlje­ne u ra­ni­jim re­gu­lar­nim Mek­do­nal­do­vim zbir­ka­ma Sno­vi o car­stvu (Em­pi­re Dre­ams) i Je­zi­ci­ma tran­sa (Spe­a­king in Ton­gu­es), ta­ko i ne­ko­li­ko njih ko­je su se po­ja­vi­le sa­mo u spe­ci­ja­li­zo­va­nim ča­so­pi­si­ma, a u jed­nom slu­ča­ju („Ve­li­ka sto­li­ca“) reč je o pri­či na­me­nje­noj kon­fe­ren­ci­ji fan­ta­sti­ke Con­Fu­se odr­ža­noj 1992). Ta­ko­đe, u zbir­ku je ušla i no­ve­la „Ka­men, pa­pir, ma­ka­ze“ („Scis­sors Cut Pa­per Wrap Sro­ne“), ko­ja je sre­di­nom de­ve­de­se­tih ob­ja­vlje­na kao za­seb­na knji­ga.

Po­red to­ga što je kao iz­bor je­din­stve­na, Knji­ga iz­gu­blje­nih sno­va do­no­si pri­če ko­je do­stoj­no re­pre­zen­tu­ju ključ­ne uni­ver­zu­me iz do­sa­da­šnjeg Mek­do­nal­do­vog opu­sa – čak če­ti­ri pri­po­vet­ke go­vo­re o ča­rob­nom sve­tu te­ra­for­mi­ra­nog Mar­sa iz Bes­pu­ća, dok su tu i pri­če ve­za­ne za ro­ma­ne Ča­ga (Cha­ga), Ne­kro­vil (Nec­ro­vil­le) i Žr­tvo­va­nje bu­da­la (Sac­ri­fi­se of Fo­ols), te pri­po­vet­ka iz ko­je je na­stao mo­za­ič­ni ro­man Kralj ju­tra, kra­lji­ca da­na (King of Mor­ning, Qu­e­en of Day). Ta­ko­đe, u iz­bor su ušle i po­je­di­ne pri­če ko­je ilu­stru­ju bo­gat­stvo eru­di­ci­je i ši­ri­nu in­te­re­so­va­nja ovog ume­šnog pi­sca raz­ba­ru­še­ne po­e­ti­ke, od sa­ti­re („Za­liv­ski rat“) pre­ko se­ci­ra­nja za­če­ta­ka na­ci­zma („Ana­li­za jed­nog slu­ča­ja hi­ste­ri­je...“) do neo­b­u­zda­nog nad­re­a­li­zma („Naj­bo­lje i osta­lo od Džej­msa Džoj­sa“)

U spe­ci­jal­nom in­ter­vjuu pri­pre­mlje­nom za srp­ske me­di­je po­vo­dom Mek­do­nal­do­vog naj­no­vi­jeg ro­ma­na Te­ki­ja (The Der­vish Ho­u­se) ob­ja­vlje­nog ovog le­ta u Bri­ta­ni­ji i Ame­ri­ci, upi­tan za Knji­gu iz­gu­blje­nih sno­va, od­no­sno sla­že li se da je po­sre­di „naj­bo­lje od Ija­na Mek­do­nal­da“, pi­sac je iz­ja­vio: „Upra­vo je­ste ta­ko. Za­hva­lju­jem se Go­ra­nu, jer to je do­bra zbir­ka – za­ni­mlji­vo je da ne­ko dru­gi oda­be­re ono što sma­tra naj­bo­ljim, ume­sto da to ra­di­te sa­mi. Ima ta­mo mno­go to­ga što se čak ni ne se­ćam da sam na­pi­sao. Da li se ta­mo ne­ko­me ovo ta­ko­đe do­pa­da? Hmm? Vo­lim no­ve­le – to je za­ma­šan for­mat, sa pu­no me­sa. Le­po je vi­de­ti Ka­men, pa­pir, ma­ka­ze u zbir­ci. Mi­slim da bi mi pred­sta­vlja­lo pro­blem da sve te pri­če po­no­vo re­di­gu­jem – ni­sam si­gu­ran da bih pod­neo da pro­či­tam do­bar deo to­ga – obič­no pri­lič­no pot­ce­nju­jem svo­ja sta­ri­ja de­la i ma­lo ih se čak i sti­dim. Te­ško bih se od­u­preo že­lji da ih po­no­vo sve ne na­pi­šem i re­vi­di­ram...“

A iz­da­vač­ka ku­ća „Pa­la­din“ na­ja­vlju­je da­lja iz­da­nja Mek­do­nal­do­vih ro­ma­na, me­đu ko­ji­ma će pr­vi bi­ti Ne­kro­vil kra­jem 2010, da bi sre­di­nom sle­de­će go­di­ne bio ob­ja­vljen vi­šes­tru­ko ob­ja­vlji­va­ni Mek­do­nal­dov „in­dij­ski“ ro­man Re­ka bo­go­va (Ri­ver of Go­ods), po ko­jem se – ka­ko sa­zna­je­mo od pi­sca i nje­go­vog srp­skog iz­da­va­ča – pri­pre­ma sni­ma­nje spek­ta­ku­lar­nog fil­ma.
 

nazad