|
Iz novih knjiga
Sanja Ivić
PSEUDONIM
(„Alma“, Beograd, 2008)
Poštovani članovi,
Klub čitalaca Vas obaveštava da će u
sredu, 17. novembra biti održana promocija knjige Pseudonim,
Svetozara Teksta. O knjizi će govoriti književni kritičar
Joakim Beli i filozof Daniel Deneža.
Biće nam drago da ponovo
prisustvujete književnim događajima u Klubu čitalaca, a
ukoliko imate predloge za naredne književne večeri, sa
zadovoljstvom ćemo im izaći u susret (naravno, ukoliko se
uklapaju u Pravilnik Kluba).
Srdačan pozdrav,
Miranda
Zahvaljujem Vam na informacijama o
aktuelnim dešavanjima. Zaintrigirao me je naslov Pseudonim
i nadam se da ću, uprkos slabom zdravlju, uspeti da dođem. Molim vas
za razumevanje ukoliko na zakazani sastanak ne dođem, još uvek
sam u potrazi za Eskulapom koji je negde na padinama Peliona
zaboravio na pragmatičnost...
Pozdrav,
Tina Barka
Draga Miranda,
Hvala na informaciji, no nažalost
trenutno više nisam članica Kluba čitalaca, tako da mi
obaveštenja ovakve vrste ne znače mnogo. Odlučila sam da se
povučem i ostanem anonimna, jer u ovakvom rasporedu stvari ne
mogu da volim ni sebe, a o drugima da i ne govorimo. Zgranuta sam
ponašanjem ljudi i razočarana bezočnošću onih koji se ne
odriču želje za autorstvom čak ni kada je u pitanju plagirani rad.
Zato sam izabrala da ćutim, i to će odsad biti moj poziv.
Hvala i srdačan pozdrav,
Jona Mir
Poštovane,
Drago mi je da razmenjujete
mišljenja, ali nekom igrom slučaja i ja sam uključen u vašu
komunikaciju, tako što primam vaše poruke. Bio bih zahvalan
kada mene ne biste uključivale dalje u diskusiju.
Srdačan pozdrav obema,
Igor Dejanović
Dragi prijatelji,
Ovo je prilika koju je samo dugačka
zakrivljena linija produktivne uobrazilje mogla da proizvede!
Ne bih je nazvao kružnicom iako je smisao, koji ne predstavlja ništa
više od himere koja me progoni, dobio referencu kroz
neočekivanu mogućnost da vam se obratim i izložim svoje
tumačenje pravila koja ste, očigledno, prihvatili. Još uvek
verujem u čovečanstvo i napredak ljudske svesti u celini, mada,
možemo raspravljati o tome šta napredak podrazumeva; lično sam
izgubio vezu, dodir sa ljudima i izabrao život čitaoca.
Istorija duha mi je poznata, samo iz nje istrgnut stoji vek naše
sadašnjice, čija stremljenja mi ostaju nepoznanica čak i u
bliskoj prošlosti. Ne mislim da je tome uzrok neophodnost
postojanja istorijske distance već nedostatak svakodnevnog
kontakta sa ljudima u čijim očima dobijam odraz čudaka prema
kome, i kada bi hteli, ne bi mogli ispoljiti svoje prave osobine
zaprepašćeni neobičnošću onoga što vide – u zavisnosti od
karaktera – ljubopitljivošću ili odbojnošću izazvanom strahom
koji od davnina još kod primitivnog čoveka izaziva nepoznato.
Klub čitalaca smatram jednom od
najreprezentativnijih manifestacija duha našeg vremena, i
želeći da pratim njegove odrednice, prijavio sam se na
klub-listu. Na neki način sam se bespravno uselio, jer sam se
prijavio pod pseudonimom i nisam zvaničan član. Paranoično sam
iščekivao dan kada ćete me otkriti i kada će građa sastavljena
od vaših ideja, aktivnosti i odluka prestati da pristiže. Sada
je materija koju proučavam dopunjena neočekivanim darom u
vidu pozornice vaših misaonih kompleksa; pišem iz perspektive
čoveka koga je vreme odbacilo i ostavilo za sobom. Kao u
Zenonovoj aporiji „Ahil”, mala prednost postaje presudna, a
protagonista kaska za onim što je, iako se kreće upola sporije,
prvo krenulo. Iako, stalnim obogaćivanjem znanja smanjujem domen
prepreke u pokušaju da spoznam suštinu epohe u kojoj živimo ili
bar njen osnovni credo, ona mi do kraja ostaje nesaznatljiva, uvek
iskoračujući ispred mene. Priznajem i da je ova epoha progutala
moj lični život i gotovo anulirala sve moje napore, namere i
nade, kao i svaku delatnost u koju bih se upustio, pa sam odustao od
svojih ambicija i posvetio se njenom raskrinkavanju i
egzorciranju njenih tajnih moći. Prilika da saznam vaše motive
jedini je put ka izlazu ne samo iz trenutne realnosti, već i
jednog sna koji me nemilosrdno progoni. Hodam uskom ulicom koja
ima veliki broj skretnica na koje se ne obazirem, onda me nešto
naglo povuče da zakoračim jednom od njih, uska ulica se pretvara u
podrum čija vrata neko u deliću sekunde glasno zabravi, udaram u
gvozdeni zid, ali uzalud, spasenja nema. Izvinite zbog ovolikog
okolišanja, pristojnost mi nalaže da vam se predstavim, to ne
činim ni imenom, ni zanimanjem, ni poreklom, već onim
najintimnijim – svojim demonima i nedoumicama.
A sada, zakasnelo in medias res! Kao
apsolutna istina prihvaćeno je da se pravila Kluba čitalaca
zasnivaju na univerzalnim načelima ljudskog razuma, te da su ona
zajednička za sva ljudska bića, nezavisno od toga kojoj veri,
naciji i kulturi pripadaju – budući da se do njih dolazi
racionalnim promišljanjem. Ne znam da li vam je kao uglednim
građanima, što po vašim zanimanjima mogu da zaključim, poznato
da se pojedinci koji ne poštuju ove principe, progone na obalu,
gde sa ostalim izgnanicima uče osnove čitanja, tumačenja i
čitalačke etike. Ova škola poznata je kao Projekat
prevazilaženja skepticizma, gde se naglašava da je
stanovište autonomije razuma nezavisno od istorijski i
socijalno uslovljenih partikularističkih gledišta. „Čitaoci
– otpadnici”, kako zovu izgnanike na ovo ostrvo, uče da ne izlažu
svoje subjektivno mišljenje, koje bi trebalo da podrede
univerzalno važećim istinama koje prihvataju sva racionalna
bića, a koliko mi je poznato, proces njihovog preobraćanja u
čitaoce je dugotrajan, kako ovi stanovnici često govore da ne
shvataju šta podrazumeva „razum” sa kojim treba izjednačiti
slobodu. Cilj njihovog prevaspitavanja je da dođu do saznanja da
suština i norme koje određuju svakog čitaoca imaju poreklo u
prirodi stvari; čitalački identitet oblikuju im mrežom
dužnosti, dok je svrha celokupnog projekta skladno društvo u kome
svi čitaoci dele isti sistem vrednosti i slažu se u svim osnovnim
pitanjima ljudskog života i tumačenja tekstova. Nakon obuke,
svi pohađaoci dele iste stavove o radu, patnji, prijateljstvu,
smrti, spasenju, grehu i ljubavi; ništa ne predstavlja prepreku
ostvarenju osmišljenog plana, čak ni bolesti, ratovi i
siromaštvo. Klub čitalaca svaki kovitlac sprečava kroz stalno
naglašavanje pitanja smisla, svrhe življenja i odgovornosti.
Ovaj klub je zasnovan na isticanju
prava slobodnog izbora u pristupu literaturi i njenom
tumačenju, s naglaskom na činjenici da je slobodan izbor osnova
slobode, premda je opšte prihvaćeno mišljenje da čovek u
zadobijanju slobode mora biti dosledan istinama razuma kao
onome što ga čini racionalnim bićem. Zbog toga vlada ubeđenje da
izbor može biti samo jedan, što proizlazi i iz ograničenosti
ljudske egzistencije. Zbog toga se smatra da je suštinska stvar da
čitaoci ostvare najbolji, od svih mogućih izbora tumačenja,
zasnovan na pravdi i istini, čiju osnovu čini ratio. Svaki
čitalac, prihvatajući principe Kluba čitalaca, može da bira
pripadnost određenoj grupi, zajednici ili religiji, jedino na
šta kao čitalac nema pravo jeste da ne bude član Kluba čitalaca.
Samo članstvu su dostupne knjige i ostali zapisi u svim oblicima.
Mi koji odricanje od svojih unutrašnjih uverenja doživljavamo
kao odricanje od samog života i ne možemo da prihvatimo pravila
Kluba čitalaca, zauvek smo odvojeni od knjige. Lično, knjigama
imam pristup samo u sećanju, sve koje sam posedovao nepovratno su
mi oduzete, a i sada se nalazim u iskušenju da se ne upustim u
avanturu kršenja pravila što mi je, priznajem, često padalo na
pamet. Ipak, time bih i druge sebično uveo u mračnu pukotinu koja
predstavlja moj život godinama unazad, a s još jednom posledicom
uzroka koji mi je nametnut, još teže bih mogao da se pomirim. Taj
uzrok je ukorenjen i u pravilima Kluba čitalaca i želeo bih da
saznam zašto ste doprineli kreiranju jednog sveta koji u sebi
nema ničeg gostoljubivog. Razmišljao sam i o tome da ste na
kompromis pristali iz ljubavi prema knjigama, ali to bi, ipak,
bilo paradoksalno, onda ne biste mogli da prihvatite usvojena
pravila tumačenja. Iz vere, pre svega, u empatiju, pa tek onda u
razum, očekujem s vaše strane smislen odgovor, dok kod mene vaš
pravilnik ne proizvodi ništa uzvišenije od unutarnjeg
nespokojstva i nervne napregnutosti.
nazad
|