O knjigama

Radomir Mićunović

KLJUČNA PITANJA I ODGOVORI

Rimarenjem na knjigu Sava Martinovića „Pitamteja“

(Savo Martinović: Pitamteja : aforizmi od pitanja, „Udruženje humorista i satiričara Crne Gore“, Podgorica, 2008)

Po pre­ću­ta­nom sa­ve­tu na­ših pre­da­ka Ne­moj bi­ti ću­tuk, no utu­kom na utuk,re­ših da od­go­vor­no ri­ma­rim, u po­vo­du knji­ge Pi­tam­te­ja. O po­me­nu­toj zbir­ci upit­nih i uput­nih, a ni­po­što us­put­nih, afo­ri­za­ma Sa­va Mar­ti­no­vi­ća, vi­so­ko­po­što­va­ni Ni­ko­la Rac­ko­vić je, u po­go­vo­ru, uz­vra­tio ne­iz­be­žnim upit­ni­kom: „Da li bi­smo bez pi­ta­nja zna­li išta o se­bi i svi­je­tu... Uoča­va­ju­ći kon­tra­ste i du­blja zna­če­nja ljud­ske eg­zi­sten­ci­je, autor u afo­ri­sti­ku uvo­di no­vu pod­vr­stu – afo­ri­zam od pi­ta­nja.“

Ro­đen u Be­go­vi­na­ma kod Da­ni­lov­gra­da, 26. ja­u­a­ra 1935. go­di­ne, Sa­vo Mar­ti­no­vić, zet Man­di­ća, iz do­li­ne Ze­te, uz­vi­sio se mi­šlju i reč­ju. Je­dan je od naj­bo­ljih hu­mo­ri­sta i sa­ti­ri­ča­ra na bal­kan­skim pro­sto­ri­ma. Vr­ca­vim du­hom, vred­no i po­sve­će­no, a na­da­sve pec­ka­vo, kao zla­to­no­sna mu­dra pče­la, pi­še, ob­ja­vlju­je i do­bi­ja pri­zna­nja.

Do­sad je ob­ja­vio: knji­ge afo­ri­za­ma NI­ŠTA IZ­ME­ĐU, Be­o­grad 1991, HA­ZARD­NI RJEČ­NIK, Be­o­grad 1994, PU­NA KA­PA, Ri­je­ka Cr­no­je­vi­ća 2000, MA­LA GLA­VA PU­NA KA­PA, Da­ni­lov­grad 2005; za­tim knji­ge epi­gra­ma: MR­TVI UZAO, Be­o­grad 1994, i KOC­KA JE OKRU­GLA, Pod­go­ri­ca 2005, te ro­ma­ne od pri­ča SA­GA O SA­GU, Ri­je­ka Cr­no­je­vi­ća 1996 i NO­VE­LA O NO­VE­LJI, Ri­je­ka Cr­no­je­vi­ća 2000, od ko­je je 2004. u Da­ni­lov­gra­du na­sta­la mo­no­dra­ma NO­VE­LJA NI­ČI­JI. Mar­ti­no­vić je je­dan od sa­sta­vlja­ča An­to­lo­gi­je cr­no­gor­skog afo­ri­zma, RI­JET­KE ČE­STI­CE, Pod­go­ri­ca 2006.

Pre­vo­đen je i an­to­lo­gi­san, kao hu­mo­ri­sta, sa­ti­ri­čar, pe­snik i pro­za­i­sta, za de­cu, mla­de i od­ra­sle.

Na ključ­na pi­ta­nja iz nje­go­vog naj­no­vi­jeg de­la hte­doh bra­vu­ro­zno da od­go­vo­rim, ma­da se na­me­rom una­pred ni­šta ne ga­ran­tu­je. Dr­žao sam se na­rod­ne mu­dro­sti Ko ne po­ku­ša, ne mo­že ni us­pe­ti.

Po­no­vi­ću Mar­ti­no­vi­će­va pi­ta­nja i po­nu­di­ću svo­je vi­đe­nje sve­ta, osla­nja­ju­ći se na iz­re­ku Ko re­ski­ra taj do­bi­ja. Ra­ču­na­ju­ći pri­tom, kao ša­hi­sta, da ni­je sra­mo­ta iz­gu­bi­ti od ta­kvog igra­ča, a ne za­bo­ra­vlja­ju­ći da se, ne­ret­ko, tek pre­ko ma­glu­šti­ne, sti­že do su­šti­ne, te da se, pre­ko afo­ri­za­ma od pi­ta­nja, pu­tem či­ta­nja i upli­ta­nja, mo­že do­ći do po­volj­nih re­zul­ta­ta.

A, da li je isti­na de­blja ili ta­nja, za­vi­si uglav­nom od pi­ta­nja. Me­đu­tim, de­ša­va se, ka­da se naj­vi­še od­go­vo­ru na­daš, od kon­tra­pi­ta­nja da stra­daš.

S ob­zi­rom da, po Mar­ti­no­vi­ću, koc­ka je okru­gla, i ne­ki mo­ji od­go­vo­ri su baš ta­kvi – okru­gli, na ćo­še, što sa­mo po se­bi ne mo­ra bi­ti lo­še, a ko­li­ko su me­re­ni to­li­ko su pri­me­re­ni.

PI­TAM­TE­JA se po­ja­vi­la u iz­da­nju Udru­že­nja hu­mo­ri­sta i sa­ti­ri­ča­ra Cr­ne Go­re, pretpro­šle go­di­ne, u Pod­go­ri­ci, gde je u toj obla­sti pro­gla­še­na knji­gom go­di­ne.

Elem, prvo o žaokama:

Uzrujate li se ako vas napadne roj osa?
Kad nemam za insekte losion, postanem na ose osion.

Je si li pri sebi kad si sam?
Otkud to mogu da znam, pa nema ko da mi kaže kad sam sam! Znam jedino da sam k'o grom kad god sam s njom!

Jeste li rođeni za život kakav nemate?
Svoj život ne bih menjao za ničiji. Ni za lavlji, ni za ptičiji!

Isplati li se brak iz ljubavi?
Trnovita je staza čim nema miraza.

Je li korisno imati malo?
Zavisi čega. Od mnogo nevolje se, na primer, bega.

Nastojite li da postojite? Postojite li kao takav?
Bio sam. Kao da nisam. A jesam. I kad se kraja bojim, postojim!

Može li se haos organizovati?
Daleko se čuje, pa ovde se ništa drugo i ne organizuje.

Zašto pitate ako ne vjerujete u odgovore?
Po­sle mno­go či­ta­nja, sum­njam i u ne­ka pi­ta­nja. Ma­da, op­šte pra­vi­lo va­ži – u po­šte­nom pi­ta­nju je ma­nje la­ži.

Je li težak život od svoje pameti?
Nikad nije bilo teže pametnima. Najlakši je život – ko je manje ima.

Zorite li se kad prišijete novu zakrpu?
Zorlija uvek oseti sreću kad nova zakrpa pronađe vreću.

Jeste li dirnuti kad vam prijatelj podmetne nogu?
To nikome oprostiti ne mogu!

Postoji li nestašica?
Da ičega tol'ko ima, doskočili bi' gladnima.

Koliko ima onoga čega nema?
Veću brigu poprima, to što nema ni onoga čega ima.

Što samoubica ima od naknadne pameti?
Rupu na glavi, pa naknadna pamet ne može da mu se javi!

Postoji li bojazan da đavo neće doći po svoje?
Đa­vi i Go­do ni­su taj­na za nas. Je­dan se če­ka, dru­gi i sam do­đe za­čas. 

Mora li grdan dužan biti ružan?
U očima dužnika – svetačkog sam slika.

Kako možete da spavate dok vam pričaju bajke?
Oni samo izigravaju dokone staramajke.

Mislite li da kupci ne bi zakidali na mjeri?
Bez srama je i stida, ko na meri – zakida!

Što vam više prija: nesnosna vrućina ili nepodnošljiva zima? 
Načisto se smrznem kad pomislim na veliku žegu. Vidim sunčanu pegu.

Mislite li da je pametno razmišljati o glupostima?
Glupo je pametovati ako gluperda može da te shvati!

Je li učtivo čitati tuđa pisma na vaše ime?
Ula­žem pro­test oštar, što pi­smo mi, odav­no, ne do­no­si po­štar! Sram da ga bu­de, što ne te­ra na pi­sa­nje lju­de. Po­go­to­vo že­ne, da se­te se me­ne!

Po čemu nam ne odgovara društvo, ako je Bog s nama?
Jer smo prema njemu inferiorni, tvrdokorni i nepokorni.

Da li bi vam odgovarala početnica sa iskustvom?
Radije bih završnicu s trusnom, a neiskusnom!

Kad postignete pun pogodak, osećate li se prazno?
E, to je već pod razno.

Zašto kudite konja kojega ste jahali?
Ne žalim se na svoju mazdu. Naprotiv, kudim joj gazdu!

Naježite li se pri pomisli da bi vas moglo ogrijati Sunce?Uspomena s letovanja je sveža – nagazih na morskog ježa!

Da li biste dali ruku da umešate prste?
Odluka je čvrsta: Ne dam ni dva prsta.

Bojite li se da možete postati dobar suprug?
Nije me stra' jer sve se zna.

Biste li, umjesto slike, objesili Njega?
Na žalost, on se već „objesija“, ne pomaže mu ni Mesija!

Grize li vas savjest ako ste zbog majke zapostavili taštu?
Stvarno svašta, pa mnogima je bliža tašta!

Brine li vas dobro zdravlje?
Davno beše B.O. slavlje!

Imate li običaj da nemerno zaboravljate?
Eh, kad bi se moglo tako, izbeg'o bih ovaj pak'o!

Je li majka udata žena?
Uglavnom jeste, ali ne mora da znači, kad se dete, recimo, izvanbrači!?

Što vas toliko brine ako vam fali dlaka s glave?
Pređimo na dilemu pravu: Zar za dlaku, da izgubim glavu!

Je li svako postojanje lišeno smisla? Je li svaki smisao lišen postojanja?
Ne slažu se, više ili manje, smisao i postojanje!

Čini li vam se da je praznu torbu lako nositi?
Pra­zno­gla­vom je te­ža tor­ba đač­ka no um­no­me pra­zna i pro­sjač­ka!

Kako možete da spavate dok vam pričaju bajke?
Nisam više mali, sada sam velik, a prekalio me, zapravo, Baš Čelik.

Postoje li oni koji prijete: „Ima da te nema“!?
Na znanje svima: Nema da ih ima!

Imate li ideju kako da je ostvarite?
Dobijam ideje od Pitamteje.

Zaslužuje li agresor topao prijem?
Ako je to­pao... – na­rod je pro­pao. Ni­po­što lo­vor no vruć od­go­vor!

Jesu li dobročinitelji prava napast?
I više od napasti, ako su spremni napasti!

Zašto dozvoljavate da vam pune glavu oni kojima je prazna?
Zato što ne znam da im je prazna sve dok se ne sazna.

Je li mali čovjek dorastao velikom zadatku?
Zavisi kakvu ima alatku!

Ponosite li se svojim stidom? Stidite li se svog ponosa?
Mogao bih napisati roman o tome kako sam skroman.

Sviđa li vam se kad vam nije lijepo?
Dopada mi se što nije ružnije, pošto bih se osećao tužnije.

Je li svaki pogodak pun promašaj?
Brat bratu, tako je u ratu!

Što pravite pitanje ko je odgovoran?
Za odgovor nisam sasvim oran.

Treba li, u principu, poštovati načela?
Poštujmo, iz načela, principijelna dela.

Ko je otkrio izum? Ko je izumio otkriće?
Ama, ljudi, biće... da je izum pronaš'o otkriće!

Zašto se samci ne ujedine?
To je kao u mono-priči: vide na šta Zajednica liči!

Bi li bilo bolje da je kako nije ili da nije kako je?
Tako je!

Ako je otkazana premijera, zašto pravite predstavu? 
Najveće se predstave, bez režisera, prave oko novog premijera.

Dopadaju li vam se oni koji su vama slični?
Niti ih hvalim, niti ih žalim. Ipak, nije originalno ličiti ostalim.

Odakle vam moralno pravo da pravite ustupke?
Ustupke ne pravim, ruku pružam samo kad se davim!

Priznajete li zasluge, zaslužujete li priznanje?
Ne dalje od medalje!

Zaslužuje li medalja da bude obješena?
Već rešeno – obešeno!

Obožavate li neukusne šale na vaš račun?
Valja svaku šalu dosoliti. I 'lozom' politi.

Da li naglo ožedniš kad vidiš praznu čašu?
Puna čaša – glava prazna, gotova je kazna.

Brine li vas slab rast vaše stope?
Bolje da mi slabije raste stopa, nego da budem apsolutno tropa.

Mislite li da su nudisti neukusno odjeveni?
Da ne „postim“, svideo bi mi se Evin kostim! Ali ako dama zablista, može smokva i bez smokvinog lista! 

Šta je tu loše – kad odigrate dobar potez?
Nije mi po volji, što tuđi „cug“ je bolji.

Biste li dali mito da sačuvate obraz?
Ne dajem nikad mito za obraz, radije prihvatam častan poraz! Odnosno, prošao sam kroz najgušće sito, a nikome još ne dadoh mito!

Jeste li se kad zapitali šta su vaši slušaoci bogu zgrešili?
Iz­vi­nja­vam se svi­ma, zna­te, što zbog me­ne ku­pu­ju slu­šne apa­ra­te!

Jeste li hladni kad vidite s merom popunjene vruće pantalone?
Ja sam poput onih koji zadovoljno huknu – ako takve pantalone puknu. 

Biste li se obradovali da vidite sebe na televiziji, uživo?
Baš kao i ti! Drukčije ne može biti!?

Je li lako prepoznati čoveka koji ima ožiljak na duši?
Zolin „Čovek koji se smeje“ najbolje zna ožiljak gde je.

Zabrinete li se kad vam protivnik nije ni do ramena?
Pa, to protivnik nije, onda, već kepec koji ronda.

Bi li vas obuzeo ponos, da zaratimo sa cijelim svijetom?
Zar igde ima čoveka živa koji može, u miru, rat da priziva?!

Stojite li na stanovištu da su uzroci žrtve posljedica?
Evo, kle­čim smrk­nu­tog li­ca, pred žr­tva­ma pro­u­zro­ko­va­nih po­sle­di­ca.

Strahujete li od od dobre vijesti zbog toga što iza nje ide loša?
Ne dajem za to ni tri groša, jer svaka odreda je loša!

Imate li običaj da namerno zaboravljate?
U našim godinama, Savo, to je običajno pravo!

Možete li zamisliti istoričara bez mašte?
Bo­jim se već du­go, da ne­sta­će i jed­no i dru­go! Čim ne bu­de isto­ri­je vi­še, ko će (i za ko­ga) da je pi­še?

Nalazite li da su pronalazači izmišljeni?
Roditelji su otkrovitelji bili, čim su nas dvojicu izmislili. 

Jesu li prizemni ljudi skloni fantaziji?
Uglavnom, ljudi najniže tenzije – gaje najviše pretenzije!

Je li opravdano zbog male nužde upadati u veliku?
Od to­a­le­te do to­a­le­ta, za­vi­si šta ko­me sme­ta. I ka­ko se, u stva­ri, ko na­ho­di, za­to i po­sto­je za­ho­di.

Sum­nja­te li da me­seč­na pri­ma­nja od­go­va­ra­ju dnev­nim po­tre­ba­ma?
Zavisi od kursa evra za koji valja imati nerva.

Biste li stavili ruku u vatru da sačuvate prst?
Ne damo život, dali smo Trst!?

Ako ste muškarac, što se ženirate.
Je­di­no se ustru­ča­vam, u luk­su­znom ho­te­lu dok ru­ča­vam. Na­ro­či­to, maj­ka mu sta­ra, kad sam u pa­ru, a – bez pa­ra!

Rastete li kad se popnete na prestolje?
Na tronu porastem o'ma! Jer tronut sam veoma!! Ali, bolje je i to, no koma!!!

Treba li stati na put svima koji s njega skreću?
Nekada se mora skrenuti s puta, ako je kući ostala tuta. Bolje u žbunju putnik da sedi, da se nasred druma ne uneredi.

Može li čovjek biti gori od samoga sebe?
Ne može, vala, biti gori od sebe, oca očinog da grebe!

Je li ovo era karijera?
Ne, ovo je era barijera!

Čini li vam se da su dirigenti nevaspitani, zato što publici okreću leđa?
Po zakonu protiv diskriminacije, takvi su već povlašćeni deo nacije! 

Uhva­ti li vas pa­ni­ka kad shva­ti­te da ima­te vre­me­na na pre­tek?
Hvata me zvek, zbog bilo čega na pretek!

Da li vam neko brani da patite?
Naprotiv! Daju mi motive! Znači da me na patnju gotive!

Volite li da ugađate mazohistima?
Ko te pita šta hoće ta svita!

Može li biti što biti ne može?
Hvalim te Bože, razume se da može! Biće da nema, samo ako Gospod zadrema!

Ima li konac kraja? Ima li kraja koncu?
Završnica ne gine ni sinu ni ocu!

Bojite li se mraka po danu?
Susrećem se s mrakom na koraku svakom!

Volite li da se ponašate?
Jašta! Pa, šta?

Može li se mršaviti na tuđoj dijeti?
Blago majci, svi smo dijetalci.

Ja te pitam: ŠTA JE PITAMTEJA?
Divna knjiga blistavih ideja! 

Uko­li­ko Te još za­ni­ma: Imam li šta AN­TI, sle­du­je – OD­GO­VA­RAM­TI.

Eh, da mi je znati, koliko je sati...
Ne treba ti „omega“ ni „doksa“, da proceniš vreme paradoksa.
 

nazad