Ro­đen u Sr­bo­bra­nu 1828. go­di­ne. Bio je se­kre­tar Se­ge­din­skog knji­žev­nog đač­kog klu­ba. Po­sle gim­na­zi­je Ka­ćan­ski se upi­sao na fi­lo­zof­ski fa­kul­tet u Pe­šti, ali ga je br­zo na­pu­stio i pre­šao na pra­va u Je­gru. Vr­lo ak­tiv­no je uče­stvo­vao u re­vo­lu­ci­ji 1848. go­di­ne, ne sa­mo kao pu­bli­cist i pe­snik već i kao bo­rac. Bo­rio se pro­tiv Ma­đa­ra kod Te­me­ri­na i Sr­bo­bra­na, a za­tim pri od­bra­ni Srem­skih Kar­lo­va­ca. U lo­go­ru je na­pi­sao Noć­ni­cu, ko­ja se još na bo­ji­štu či­ta­la i pre­pi­si­va­la. Pr­va nje­go­va štam­pa­na pe­sma je Us­klik mla­dih Sr­ba (1846). Ve­li­ki uspeh do­ži­ve­la je pe­sma Oj obla­ci (1860), ko­ju je ka­sni­je kom­po­no­vao Mi­ta To­pa­lo­vić. Još ve­će odu­še­vlje­nje u Voj­vo­di­ni iza­zva­la je pe­sma Haj! (1861). U „Ja­vo­ru“ za 1875. iza­šla je naj­slav­ni­ja nje­go­va pe­sma, Na­rod­ni Zbor, ko­ja je, uz mu­zi­ku Jo­si­fa Ma­rin­ko­vi­ća, po­sta­la srp­ska Mar­se­lje­za. 1879. ob­ja­vlje­na je zbir­ka Sku­plje­ne pe­sme. Ma­da Ka­ćan­ski ni­je bio ve­li­ki pe­snik, u svo­je vre­me je bio po­znat i sla­vljen pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći po­li­tič­kim pri­li­ka­ma i op­štim ide­ja­ma ko­je je pred­sta­vljao. Jed­no vre­me bio je na ve­ćem gla­su od La­ze Ko­sti­ća, a nje­gov Gra­hov Laz u svo­je do­ba bio je slav­ni­ji od Gor­skog vi­jen­ca. Umro je u Be­o­gra­du 1890. go­di­ne.