Ro­đen u Lje­štan­skom (kod Ba­ji­ne Ba­šte) 1947. go­di­ne. Pe­snik, ese­ji­sta, lin­gvi­sta. Di­plo­mi­rao i ma­gi­stri­rao na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. Ob­ja­vio je knji­ge pe­sa­ma: Ku­pi­no­vo (1986), Ključ od ku­će (1991, 1992), Bla­go Bo­ži­je (1993), Pre­lest se­ve­ra (1995), Pre­lest se­ve­ra, Krug ra­čan­ski, Du­na­vom (1996), Krug ra­čan­ski, Du­na­vom (1998), Iza­bra­ne pe­sme (1998), Sed­mi­ca (1999), Bub­nja­li­ca u pče­li­nja­ku (2001), U kr­stu ze­mlje (2001), Naj­lep­še pe­sme Mi­lo­sa­va Te­ši­ća (iz­bor i pred­go­vor Dra­gan Ha­mo­vić, 2002), U te­snom sklo­pu (2005), Dar i kob (2006). Autor je knji­ge lir­sko-pri­po­ved­ne pro­ze Sa sta­ni­šta bre­zo­vih de­do­va (2002) i pre­te­žno ese­ji­stič­ke knji­ge Ese­ji i slič­ne rad­nje (2004). Pri­re­dio je iza­bra­ne pe­sme Sta­ni­sla­va Vi­na­ve­ra pod na­zi­vom Zvuč­ni pre­deo (2005), uz pro­prat­ni esej „Šum­na mi­sao Sta­ni­sla­va Vi­na­ve­ra“, kao i Se­dam lir­skih kru­go­va (2008) Mom­či­la Na­sta­si­je­vi­ća (2008), s pra­te­ćim ese­jom „Pe­va­nje kao su­ro­va i vr­la me­ra ću­ta­nja“. U iz­da­nju ča­so­pi­sa Po­ve­lja (1998) ob­ja­vljen je zbor­nik ra­do­va Mi­lo­sav Te­šić, pe­snik, a u iz­da­nju Za­du­žbi­ne „De­san­ka Mak­si­mo­vić“ (2005) pu­bli­ko­van je zbor­nik ra­do­va Po­e­zi­ja Mi­lo­sa­va Te­ši­ća. Na­gra­de za po­je­di­ne knji­ge: „Mi­loš Cr­njan­ski“, na­gra­da li­sta Bor­ba za knji­gu go­di­ne u 1991. go­di­ni, Zma­je­va na­gra­da Ma­ti­ce srp­ske, „Bran­ko Milj­ko­vić“, na­gra­da li­sta Bor­ba za naj­bo­lju pe­snič­ku knji­gu u 2003. go­di­ni, Ra­čan­ska po­ve­lja, na­gra­da li­sta Bor­ba za knji­gu go­di­ne u 1995. go­di­ni, „Sta­ni­slav Vi­na­ver“, „Nek te­ku re­ke“, Pro­sve­ti­na na­gra­da, „Bran­ko Ćo­pić“, „Pe­ro De­spo­ta Ste­fa­na La­za­re­vi­ća“, na­gra­da Pro­sve­ti­nog saj­ma knji­ga, No­li­to­va na­gra­da, „Knez Pa­vle Ka­ra­đor­đe­vić“, „Jo­van Du­čić“, „Me­ša Se­li­mo­vić“, „Šu­šnjar 2001“, „Je­fi­mi­jin vez“, „Za­planj­ski Or­fej“. Za ce­lo­kup­no pe­snič­ko de­lo na­gra­đen je Žič­kom hri­so­vu­ljom, Di­so­vom na­gra­dom i na­gra­da­ma „De­san­ka Mak­si­mo­vić“ i „Ja­kov Ne­na­do­vić“. Re­dov­ni je član Srpske aka­de­mi­je nauka i umetnosti. Ži­vi u Be­o­gra­du.